Правио сам полице у гаражи када ми је девојчица из комшилука, једна од пријатељица моје четверогодишње ћерке, пришла и рекла: „Управо сам видела вашу кућу. Прилично је неуредна. Норина мама би требала да више поспрема“.
„Поједини би твој коментар сматрали непристојним“, рекао сам.
Девојчица ме је погледала саркастичним осмехом и рекла: „Да!“
Оно што је запањујуће у ономе што петогодишњаци кажу јесте да је то 100% искрено. И заиста, наша кућа је у нереду. У то време, вероватно сам могао набројати милион разлога како би објаснио хрпе нереда, разбацан доњи веш, корпе пуне опраног веша како стоје усред дневног боравка, и тако даље. А на столу је увек неколико наруквица, лутки, пластелина, као и прљавог суђа.
По нашој кући или балкону увек трчкарају деца из комшилука, они једу нашу храну, праве неред узимајући наше играчке и никад их не враћају на место. Такође имамо нову бебу, што је вероватно највећи (и најбољи) разлог неуредности наше куће.
Али ништа од овога стварно није важно, јер чини се да нема оправдања за неуредну кућу.
Има људи са неуреднијим кућама. Видео сам их. И кад сам био млађи, ишао сам по тим кућама, и говорио ствари попут: „Управо сам видео вашу кућу. Прилично је прљава“.
Онда бих отишао својој кући и причао бих својој мајци о томе, и ми смо се смејали и осуђивали власнике неуредних кућа. Моја мајка би говорила ствари попут: „Зар она не води рачуна о својој деци? Или својој кући?“
Кривица увек пада на мајку.
Иако живимо у времену партнерства и једнакости, где није неуобичајено видети оца који не ради (био сам то једно време), без обзира на динамику породице, људи и даље окривљују жену за наш неуредни дом.
Знам то јер сам, такође, кривио супругу за нашу неуредну кућу.
Недуго након што је престала да ради и остала код куће, почео сам бити јако осуђујуће настројен. Гледао бих по кући и размишљао: „Имаш само један посао! Један посао! Да се бринеш о кући“.
Никада нисам мислио о чињеници да децу једноставно није брига уколико ви бришете прашину. Они ће свеједно просипати чипс по поду. Када нисам радио, помео бих под испод стола, а 10 минута касније поново би био прљав. Деца би одложила своје играчке пре спавања, а ујутру прије него што бих чак и устао оне би биле опет ту.
Не знам за вашу децу, али моја деца су изузетно добра у прављењу нереда.
Оно што сам открио јесте да је брига о кући заправо колекција од милион послова са пуним радним временом. Моја супруга је домаћица, она која дисциплинује, учитељица, медицинска сестра, возач, тешитељ, куварица, ванредни студент, волонтер у школи, и још много тога.
Пре неколико година, Мел и ја смо се посвађали око куће. Рекао сам јој да је то срамота. Питао сам је шта ради током целог дана. „Па, не може бити толико тешко да кућа буде уредна“, рекао сам.
Жестоко смо се посвађали. Рекла ми је да морам да схватим због чега је она против. И онда ми је рекла нешто што ме стварно дирнуло. Она каже: „Понекад морам да бирам између чишћења куће и тога да одведем Тристана и Нору у парк. Или да се дружим с њима, да их учим читању и писању. Некада морам или да оперем судове или да научим нашег сина да вози бицикл, или нашу ћерку да хода. Искрено, радије радим ове друге ствари. Нећу да будем мајка која игнорише нашу децу, и себе, јер сам презаузета бринући се о томе шта би комшије рекле да је неред у нашој кући“.
Више не гледам у прљаво суђе с претпоставком да је доказ да Мел седи по цели дан. Уместо тога, подигнем се и оперем суђе. Схватио сам да то није њен неред, већ наш неред, и почео сам више да помажем.
Престао сам да бринем о кући и почео сам да обраћам пажњу на развој наше деце. Почео сам да обраћам пажњу на то колико су срећни, и какав однос имају са мајком, и приметио сам да не само да имамо неуредну кућу већ да имамо заиста сретну и паметну децу.
Не кажем да, уколико вам је кућа чиста, радите нешто погрешно. Оно што кажем јесте да не кривим своју супругу што је радије учила мог сина како да плива него да усиса дневни боравак. Не судим јој што је моју ћерку навикавала на ношу уместо да почисти сто. И не мислим да бисте требали презирати неред по кући жена које не раде, јер постоји шанса да оне то време мудро користе за друге ствари.
Написао: Кинт Едвардс
Превод и обрада: Bosna.ba