Dete mora da sluša roditelja. Ono ne može da miruje jer je u razviću i stalno u pokretu. I kada pogreši nešto, majka ili otac ga obično istuku. Nije to sretan način da se dete nauči da bude poslušno.
Može, blago, po neki put, ali to iz ljubavi, da dete ne oseti da smo tada u gnevu. Ako u gnevu hoćemo da ga ispravimo ili da nešto postignemo, ništa nećemo postići, samo ćemo povrediti i njega i sebe. Ako hoćemo dete da izvedemo na pravi put, treba da ga savetujemo. Ako ono neće taj savet da primi odmah, treba da ga pustimo da se sam smiri, i onda, sa puno ljubavi, da mu izložimo da to što je pogrešio nije dobro za njega. I dete će to onda prihvatiti, kada je to od srca – srcu. Ali ako hoćemo po svaku cenu da ono bude onako kako mi hoćemo, onda od toga nema ništa. Kada dete neće da posluša, ne treba ga tući, nego mu treba usaditi volju da čini dobro.
(Otac Tadej)