Пролећни, летњи или зимски распуст је време дечјег одмора и детету треба дозволити да га проведе без оптерећења.
Школа нашу децу пребрзо уозбиљи и “затрпа” разноврсним информацијама, задацима, и осећајем одговорности. Управо због тога, деца распуст “једва дочекају”, и радују му се унапред.
Овај предах од школе потребан је чак и детету које је тек недавно постало ђак, и које има одличне оцене.
ЗАШТО ЈЕ ОДМОР, ТО ЈЕСТ РАСПУСТ НАШОЈ ДЕЦИ ТОЛИKО ДРАГОЦЕН?
1. Школа је стресна. Школски стрес чине: обавезе (стално учење, оцењивање, повремене или сталне тешкоће у праћењу градива, отпор према појединим предметима или наставницима), ваша очекивања и притисак да дете учи, доказивање (пред собом, вама, вршњацима, учитељима), притисак вршњачке групе (од искушења да се уради нешто недозвољено али изазовно, па до тога да се отворено и јасно изјасни о својим осећањима).
Учење унапред
Нема ефекта вежбање, на пример математике, унапред. Размислите. Ако ваше дете има добре оцене из математике, разумеће градиво које је предвиђено програмом када буде дошло време за то, у оквиру часова. Са друге стране, ако мислите да ће му вежбање унапред помоћи да разуме градиво када га буду презентовали наставници, много је вероватније да ће га до тада заборавити, него да ће му то бити нека додатна потпора. Разлози за стрес могу бити и “ситни”, на први поглед неважни (на пример, рано устајање може утицати на неиспаваност, а самим тим на лошу концентрацију на часу, на лошије оцене у школи), или правила која важе само у школи, али не и код куће (да се више сати седи мирно, да дете буде стално уредно, послушно, да не закашњава, да дигне руку када хоће нешто да каже).
2. Деци је потребно опуштање. Одрасли користе многе могућности за опуштање: спорт, шетње, слушање музике, виђање са пријатељима, читање… Деца тих могућности немају, или их не познају. Често немају прилику ни да прихвате (прераде) одређена дневна дешавања, јер се искуства пребрзо преклапају и нова потискују претходна. Међутим, и та “непрерађена” искуства делују у подсвести и могу проузроковати различите стресове.
3. Није истина да је њихова једина обавеза само да уче. Kада кажете детету: “Твоје је само да учиш”, направили сте више грешака истовремено. Ваше дете, 1веровали ви или не, има своје проблеме, чак и када ви тога нисте свесни. Додатно га оптерећују и ваша очекивања, која се не своде само на учење, већ и да задржи све своје навике и понашања којима сте задовољни, да оно лоше измени или претвори у оне навике којима ћете (опет ви) тек постати задовољни.
Јелена Холцер, педагог
Извор:Yumama