Пролећни, летњи или зимски распуст је време дечјег одмора и детету треба дозволити да га проведе без оптерећења.
Школа нашу децу пребрзо уозбиљи и “затрпа” разноврсним информацијама, задацима, и осећајем одговорности. Управо због тога, деца распуст “једва дочекају”, и радују му се унапред.
Овај предах од школе потребан је чак и детету које је тек недавно постало ђак, и које има одличне оцене.
ЗАШТО ЈЕ ОДМОР, ТО ЈЕСТ РАСПУСТ НАШОЈ ДЕЦИ ТОЛИKО ДРАГОЦЕН?
1. Школа је стресна. Школски стрес чине: обавезе (стално учење, оцењивање, повремене или сталне тешкоће у праћењу градива, отпор према појединим предметима или наставницима), ваша очекивања и притисак да дете учи, доказивање (пред собом, вама, вршњацима, учитељима), притисак вршњачке групе (од искушења да се уради нешто недозвољено али изазовно, па до тога да се отворено и јасно изјасни о својим осећањима).
Учење унапред
Нема ефекта вежбање, на пример математике, унапред. Размислите. Ако ваше дете има добре оцене из математике, разумеће градиво које је предвиђено програмом када буде дошло време за то, у оквиру часова. Са друге стране, ако мислите да ће му вежбање унапред помоћи да разуме градиво када га буду презентовали наставници, много је вероватније да ће га до тада заборавити, него да ће му то бити нека додатна потпора. Разлози за стрес могу бити и “ситни”, на први поглед неважни (на пример, рано устајање може утицати на неиспаваност, а самим тим на лошу концентрацију на часу, на лошије оцене у школи), или правила која важе само у школи, али не и код куће (да се више сати седи мирно, да дете буде стално уредно, послушно, да не закашњава, да дигне руку када хоће нешто да каже).
2. Деци је потребно опуштање. Одрасли користе многе могућности за опуштање: спорт, шетње, слушање музике, виђање са пријатељима, читање… Деца тих могућности немају, или их не познају. Често немају прилику ни да прихвате (прераде) одређена дневна дешавања, јер се искуства пребрзо преклапају и нова потискују претходна. Међутим, и та “непрерађена” искуства делују у подсвести и могу проузроковати различите стресове.
3. Није истина да је њихова једина обавеза само да уче. Kада кажете детету: “Твоје је само да учиш”, направили сте више грешака истовремено. Ваше дете, 1веровали ви или не, има своје проблеме, чак и када ви тога нисте свесни. Додатно га оптерећују и ваша очекивања, која се не своде само на учење, већ и да задржи све своје навике и понашања којима сте задовољни, да оно лоше измени или претвори у оне навике којима ћете (опет ви) тек постати задовољни.
Јелена Холцер, педагог
Извор:Yumama
Evo kazem nije tacno. Najvise 14 dana odmora.Ostalo vreme treba posvetiti kontinuiranom radu i vezbanju stecenog znanja.dete koje ne radi u toku letnjeg raspusta, dodje u skolu kao da za gradivo od prethodne godine nije ni culo.Radim godinama sa decom i znam o cemu pricam.
Deci treba raspust! Mozak na „ispašu“. Imam troje i različiti su. Moje je iskustvo: ko hoće da uči i lako usvaja znanja, sa voljom (ili zna kako da uči) raspust mu ne predstavlja nikakvu prepreku koliko god trajao. I obrnuto. Potvrđeno!
Potpuno se slazem sa Vama. Izgleda da bi neki roditelji voleli da su im deca od rodjenja odrasle osobe. Deci je potreban odmor od skole, obaveza, potrebno im je da imaju detinjstvo. Mislim da je vec odavno dokazano da deca koju roditelji nisu pustili da uzivaju u detinjstvu, koju su zatrpavali mnogobrojnim obavezama, kada odrastu naprosto „podetinje“ jer se nekako osecaju nedoraslo, osecaju da su propustili nesto jako bitno i to pokusavaju nekako nadomestiti. Zato mislim da deca pored obaveza moraju imati i vremena za igru i druzenje da bi izrastali u zdrave licnosti.
Nije bas tako praksa ne opravdava Vas stav.
Upravo praksa i opravdava moj stav. Svi koji se bave decom na bilo koji nacin znaju da deca navise i najlakse uce, shvataju i upoznaju svet kroz igru, a ne kroz nametnute obaveze. Jos jedna jako bitno pitanje za roditelje je sta im je prioritet : nesrecno i vise „uspesno“ ili srecno a mane „uspesno“ dete, tj. kada deca odrastu da li zelite da budu srecni ljudi poljoprivrednici, cobani, automehanicari,…ili nesrecni bankari, direktori,… Meni su mnogo bitnija srecna deca, bez obzira cime ce se baviti jednog dana. Kad su deca srecna, voljena i imaju podrsku roditelja mogu postici sve sto zele u zivotu, a sa druge strane previse nametnutih obaveza i ogranicavanje dece dovesce do toga da dete preskoci najvazniju fazu u svom odrastanju, tj. detinjstvo, i onda se cudimo kako to da je neko do polaska na fakultet bio odlican djak, a onda studira po 15 godina, kako je neko do srednje skole bio divno, mirno dete, a onda se „pogubilo“. E, to su rezultati preskakanja igre, druzenja i slobodnog vremena u detinjstvu, to su rezultati nametnutih obaveza, bez postovanja decijih zelja i njihovih licnosti. Da li mislite da bi Nikola Tesla postigao to sto jeste da je radio ili ucio od jutra do mraka u svom detinjstvu?
Radim sa decom 10 punih godina,sva deca su sada vec uspesni studenti neko su jos djaci nista im nije falilo sto su kreativno provodili raspuste na moje upute.Da postaju ljudi koji su stabilni i stalozeni,a radili su na sebi nisu gluvarili.
Uvek neka „borba“ mišljenja! Čovek lepo ne zna koga da „sluša“…. u stvari ne treba nikoga da sluša….Svaka čast svakome… ali roditelj NAJBOLJE poznaje svoje dete. Tačka.