Друштвене мреже су у данашње време постале незаобилазан простор за одвијање комуникације. До пре једне деценије, примарна употреба интернета сводила се на информисање и едукацију, док је данас то комуницирање, социјализација, повезивање са већим бројем људи, стицање увида у њихов живот, као и самопромоција кроз формирање личног профила — виртуелног идентитета. С тим у вези, данас често говоримо и о зависности од интернета. С друге стране, истраживања долазе до закључака да што смо више умрежени, то смо отуђенији.
Друштвене мреже могу утицати на формирање и/или (п)одржавање одређених карактеристика личности. Лош утицај, посебно на младе који су у процесу формирања свог идентитета, може ићи у два смера:
– Одређени проценат младих ће, уз помоћ друштвених мрежа, развити, учврстити и промовисати своје нарцистичне особине, чиме ћемо се позабавити у даљем тексту;
– Одређени проценат младих може бити исфрустриран чињеницом да живот већине њихових вршњака (посебно оних који спадају у претходно наведену групу) изгледа савршено, док себе виде као ,,другачије” и ,,не довољно добре”.
Умерена доза нарцизма, односно љубави према себи је здрава, пожељна и функционална појава. Међутим, када та љубав постане прекомерна и дисфункционална, сматрамо је патолошком. Високо самопоуздање и грандиозност које нарцистичне особе презентују само су маска за незрелу личност, за сумњу у властите способности и немогућност за функционално ношење са критикама. Отуда и стална тежња ка томе да се хвале и да им се други диве. Њихово самопоуздање је у директној вези са реакцијама окружења, јер суштински не прихватају сами себе. Када позитивне реакције изостану, наступају бурно и осећају се празно. Растрзани су између уверења ниже вредности и уверења више вредности, што и доводи до унутрашњих конфликата. Склони су промискуитету, а као инструмент за привлачење пажње најчешће користе физички изглед.
Друштвене мреже су веома погодно тло за испољавање егзибиционизма, егоизма и површности. То је простор у коме је једноставно градити идеализовану слику себе. У прилог томе иде и могућност одржавања површних пријатељстава, често са непознатим особама, чија наклоност и пажња се добијају објављивањем самопромотивног садржаја – најчешће провокативних фотографија.
Нарцистичне особе на друштвеним мрежама ћемо препознати и по томе што стално објављују статусе о томе где су и шта раде, јер верују да то занима публику, односно њихове пратиоце. Хвале се местима која посећују, маркираном гардеробом, скупим аутомобилима, шта једу и пију. Главни циљ им је не да покажу да су лепи, моћни и успешни, већ да су лепши, моћнији и успешнији од других. Много времена улажу у уређивање свог профила, и наравно својих фотографија. Преокупирани су тиме колико лајкова добијају и какви су коментари на њихове објаве. Имају искривљену перцепцију стварности — с обзиром на то да имају неколико стотина или хиљада пратилаца, верују да су и у реалном животу у центру пажње, што је углавном далеко од истине.
Сматра се да се основна структура личности формира отприлике до тринаесте године живота, а да након тога следи њено обликовање до коначног идентитета.
Истраживања показују да је код значајног броја младих степен нарцизма у порасту и да се може мерити са оним код неких јавних личности. Нарцистичне особине су посебно изражене код риалити звезда, на које се млади све чешће угледају и идеализују их.
Сматра се да се основна структура личности формира отприлике до тринаесте године живота, а да након тога следи њено обликовање до коначног идентитета. Стога, већ у раном детињству, родитељи који су примарни фактор социјализације и у овом сегменту треба да постављају границе. Дете треба да усмеравају на едукативан и забаван, узрасту прилагођен, садржај на Интернету. Време треба ограничавати, како се не би ишло у правцу развијања зависности. Међутим, можда и кључно уз горе поменуто је не користити децу у сврху личне промоције, зараде и задовољења личних нарцистичких потреба на друштвеним мрежама. Уколико дете учите да се фотографише за друштвене мреже, и да треба да добија што више лајкова и коментара, очекивано је да ће и само усвојити тај образац понашања као прихватљив.
Можда је неадекватно рећи да друштвене мреже саме по себи изазивају нарцизам, али је чињеница да га подржавају, негују и да „дају ветар у леђа“ постојећим нарцисоидним цртама личности и обрасцима понашања.
Аутор: Мр Анђела Златковић, специјални педагог и КБТ саветник, Ваш психолог тим