Na Američkim univerzitetima postoje na stotine studentkih klubova. Među njima su i oni koji su i te kako političke prirode i to nije ništa novo. Najpoznatije političke grupe na univerzitetima su College Democrats (Studenti Demokrate) i College Republicans (Studenti Republikanci). Demokrate okupljaju studente koji podržavaju Demokratku partiju SAD i bave se promovisanjem ideja koje zastupa ova partija. College Republicans radi isto samo na temu republikanskih ideja. Jedna od novijih grupa je College Republicans of America koja je grupa stvorena da direktno zastupa ideje Predsednika Donalda Trumpa.
Demokratska studentska grupa nastala je pre Drugog Svetskog rata da bi promovisala kampanju tadašnjeg demokratskog kandidata Franklina D. Rusevelta. Republikanska grupa je nastala još ranije, krajem 19.veka.
Charlie Kirk, ubijeni politički aktivista i osnivač političke organizacije Turning Point USA, je išao po univerzitetima promovišući republikanske ideje Donalda Trumpa. Atentat na njega je izvršen upravo dok je držao govor na jednom državnom univerzitetu u državi Juta. Turning Point USA takođe ima svoje klubove/grupe na stotinama univerzitetski kampusa širom Amerike.
Neki od „politički najaktivnijih“ (gde su grupe najbrojnije) univerziteta u Americi su upravo državni. Profesori na univezitetima u Americi imaju pravo da budu politički aktivni, ali koliko zavisi od internih pravila svakog univerziteta.
Na univerzitetima u Velikoj Britanija i Kanadi političke organizacije su takođe sasvim normalna pojava. Među njima su Konzervativci, Laburisti, Liberali. Na nekim univerzitetima u Kanadi postoje čak i klubovi demokrata i republikanaca namenjeni Američkkim studentima kojima pomažu u, recimo, registracijama za glasanje. Na univerzitetima u Nemačkoj i Francuskoj takođe postoje političke grupe studenata povezane sa gotovom svakom političkom partijom u zemlji.
Pošto sam živela, studirala, radila u SAD, i na fakultetu i za Britansku Ambasadu, sa sigurnošću mogu reći da niko u ovim zemljama (pa ni Kanadi) ne govori da politika ne pripada obrazovanju. Šta više, smatraju da je politički dijalog ovakve vrste u obrazovanju i te kako potreban. Prisustvo političkih organizacija na univerzitetima (bilo privantim, bilo državnim) se ovde smatra slobodom govora. Verujem da isto važi i za druge zemlje koje dozvoljavaju politički aktivizam na univerzitetima.
Toliko o ideji da politici nije mesto na obrazovnim institucijama.
Autor: Lidija Smirnov, pedagog i prof. engleskog jezika