Шта прво помислите када видите бебу од месец дана којој су већ пробушене уши? Неки родитељи сматрају да је то њихов „културолошки избор“ и право, и да је у питању украс, док други сматрају да не постоји никакав медицински нити „културолошки“ разлог за тако болну интервенцију на телу тек рођене бебе. Лекари се слажу с овим другима, и упозоравају родитеље да таква интервенција може да изазове повреде, алергије и озбиљне инфекције код тек рођене бебе.
Родитељи су склони да деци пре првог рођендана пробуше уши, сматрајући да је „тако лепше“. Понекад се на тако ризичне интервенције одлуче чак и одмах по рођењу детета, а најчешће децу воде у златаре, где им уши буше такозваним пиштољем, који би требало да буде стерилисан, а није увек.
Педијатри се ошто противе бушењу ушију бебама и упозоравају да не само што може доћи до озбиљне повреде уха, већ и до веома озбиљних инфекција, и то би родитељима требало да буде довољан разлог да сачекају неколико година са овом врстом „украшавања“.
Др Оливера Тодоровић, педијатар у Дому здравља „Др Милутин Ивковић“ каже да бушење ушију спада у хируршку интервенцију, коју би требало што дуже одлагати.
– Ми одлажемо и друге ситније хируршке интервенције, као што је операција трећег крајника, док дете мало не порасте, бар до треће године. Деца немају развијен имунитет, због чега и банална ствар може да направи проблем. Тако и са бушењем ушију, јер се беспотребно деца излажу ризику од инфекција. Довољно је да се на кожи налази стафилокока која ће се унети у организам приликом бужења ушију. Након тога онда следи стафилококна инфекција, а рана почиње да гноји и боли. Тада једино помажу антибиотици. Исто тако може доћи и до упале жлезди – објашњава др Тодоровић.
И др Дејан Јонев, педијатар у Дому здравља „Др Симо Милошевић“ на Чукарици каже да родитељима никако не саветује да буше деци уши, посебно не када су бебе, јер може доћи до разних инфекција. Иако примећује да ово више није „у тренду“, додаје да још има родитеља који буше уши тек рођеним бебама.
– Инфекција може да се јави приликом бушења, јер опрема није стерилисана. Родитељи треба добро да размисле, јер проблеми се не завршавају са бушењем ушију. Он може настати и касније, поготову што се беба у току сна врти, окреће и може се догодити да се минђуша закачи за јастучницу, на оградицу од кревеца или једноставно да је повуче ручицом. Тада може да се повреди и расцепи ресица. То може да се деси и у игри са другом децом. Зато треба добро размислити пре него што се донесе одлука о бушењу ушију – каже др Јонев.
Он каже да поред тих механичких повреда, касније може доћи до инфекције уколико се рана не одржава на прави начин. Ако се црвенило прошири и дође до отока, онда се обавезно треба јавити лекару, јер то уопште није безазлена ситуација, будући да се ради о подручју главе. Инфекција може да се прошири на ушну шкољку, па и дубље, кроз цео ушни канал и унутрашње ухо, упозорава др Јонев.
Могуће алергије
Постоји могућност да дете после бушења ушију има алергијску реакцију, што ствара додатни проблем. Алергија се јавља у виду осипа или отока жлезди иза уха, када се обавезно треба јавити педијатру.
Ове реакције се најчешће јављају када минђуше у себи имају никл. Ипак, др Јонев каже да би девојчице минђуше требало да носе тек са навршене три, четири године, не раније. Тада су веће и могу саме да воде рачуна да се не повреде.
Извор: Блиц