Uvek mislimo da naši profesori traže previše od nas te da žele da budemo savršeni, ali to nije tako. Neki od njih su perfekcionisti, ali većina nije takva.
Pismo nastavnice učenicima oduševilo je javnost. Svoje pismo je posebno posvetila svim učenicima petog razreda koje je trebala upoznati, a posebno đacima s disleksijom.
Učenici uvek trebaju pomoć i razumevanje, a izgleda da su na to i naišli. Profesori i učenici trebaju često komunicirati kako bi videli što bi i jedni i drugi trebali poboljšati u svom radu.
Evo što je nastavnica napisala svojim budućim učenicima:
`Dragi učenici,
počašćena sam i uzbuđena što ću biti vaša nastavnica. Svoj posao shvatam prilično ozbiljno, a premda se trudim i ja nekada znam naići na prepreke. Ovo je nekoliko stvari koje morate znati:
1. Ja nisam bila savršen učenik pa ni ne očekujem da vi budete.
2. Svi drukčije učimo, a ove godine nadam se da ćete mi pomoći shvatiti kako vas najbolje mogu naučiti.
3. Ispravno sricanje riječi i brzo čitanje može učinit učenje lakšim, ali to nema nikakve veze s inteligencijom. Pomoći ću vam da brže sričete reči i da brže čitate, ali inteligencija je ipak nešto kompleksnije. Neki od većih mislioca su imali problema sa školom. Nemojte se obeshrabriti!
4. Slobodno mi recite ako se mučite s nekim delom gradiva jer trud nekada može biti nevidljiv. Volela bih da imam kristalnu kuglu, ali nažalost- nemam je. Recite mi ako sam vam dala neki zadatak koji vam se čini teškim jer tada možemo ga zajedno rešiti možda na neki drukčiji i kreativniji način.
5. Nekada brzam jer se previše uzbudim oko nekog gradiva ili sam preambiciozna. Kada se to dogodi- upozorite me da usporim. Svi će iz razreda to cijeniti kao i ja.
6. Radujem se tome što ću otkriti što vas motiviše i zanimaju me vaši snovi u vezi škole, ali i izvan škole. Pokušaćemo spojiti te snove i zbog toga ćete pronaći zadovoljstvo u učenju.`
Za kraj, nastavnica je dodala kako shvata da škola nekada zna biti teška, ali da ne mora biti nešto što unesrećuje učenike.