Ако се за наставнике/васпитаче може рећи да су носиоци квалитетног образовања онда одговорно тврдим да су секретари установа у систему образовања и васпитања носиоци успешног и законитог рада установа. Често се у медијима може чути да без мотивисаног наставника /васпитача нема доброг рада са ученицима/децом. Да ли се икада разговарало или се макар помињала мотивација оних који се брину о законитости рада установа образовања и васпитања, о онима који су стуб успешног пословања установа – о секретарима установа?
Када неко ко се налази на челу Министарства просвете изјави да дипломирани правници у образовно-васпитним установама раде сличан посао као дипломирани правници у другим јавним службама, очито није упућен у делокруг рада једног правника у школи или предшколској установи и не зна да је плата дипломираних правника у образовно васпитним установама далеко мања од плата осталих правника у јавном сектору.
Чланом 133. Закона о основама система образовања и васпитања прописани су послови који секретар установе обавља. Осим ових, законом прописаних послова, који су заправо само мали део онога што један секретар у школи односно предшколској установи ради, много је већи број послова који су секретарима наметнути, а који се не могу подвести под појам правних и то:
– послови од система Управе за јавне набавке до ЈИСП-а, регистра запослених, Cros-а, е-уписа, информационог система енергетике, плана интегритета,
– спровођење поступака набавки,
– учествовање у великом броју комисија где наше присуство није нужно ни законом прописано,
– именовање за одговорна лица за контролу забране пушења; за заштиту и поступање са архивском грађом; за заштиту података личности до много, много других послова које се не могу подвести под појам правних и за које – за нека од њих, секретари нису ни квалификовани.
Све наведено изискује праћење и примену великог броја прописа и често прековремени рад, који секретарима није плаћен. У установама образовања и васпитања не постоји служба за јавне набавке, служба за радне односе, служба за опште послове као што је то случај у Министарству просвете, локалној самоуправи, факултетима.., већ то у школи ради једна особа – секретар установе. Због стања менталне, емоционалне и физичке исцрпљености које је проузроковано интензивним и дуготрајним стресом, због великог обима посла (пре свега оних који нису правне природе) и честог прековременог рада, секретари установа који су у стању изгарања никако не могу постићи оптимално праћење својих радних обавеза.
И док се у медијима води полемика да ли секретарима установа треба повећати плату која је испод Републичког просека, за 8% или 12%, секретари установа понижени и унижени од стране ресорног Министарства у погледу бега из већ разорене просвете, остављају себи питање: остати или једноставно отићи?
Аутор: Наташа Тришић, секретар ОШ „Карађорђе“ из Београда