U istraživanju sprovedenom u 78 osnovnih i srednjih škola na pitanja o vršnjačkom nasilju odgovarali su đaci, njihovi roditelji i zaposleni. Rezultati istraživanja bili su po nekim pitanjima iznenađujući i u pozitivnom i u negativnom smislu, rekla je za RTS pomoćnica ministra prosvete Snežana Vuković. Pozitivno je to što 87 odsto ispitanih đaka smatra da je škola dobro mesto za njih, a loše je to što većina ispitanika, kako među decom, tako i među odraslima, verbalno nasilje ne prepoznaju kao nasilje, kaže pomoćnica ministra.
Više od 87 odsto učenika izjavilo je da se ne oseća usamljeno u školi, a čak 94 odsto je reklo da ima bar dva prijatelja u školi.
„To govori da u školama postoji neki etos i da se neguje komunikacija, što je pozitivno imajući u vidu da se dosta govori o nasilju. Ovo nije ispitivanje koje je sprovelo ministarstvo prosvete već je to istraživanje Saveta Evrope, i za nas je bilo iznenađujuće to što ispitanici nisu prepoznali verbalno nasilje kao nasilje. Kada ih pitate koliko su doživeli nasilje, njih 15 kaže da jeste, a čak 85 odsto da nije, ali kada ih pitate da li su doživeli ruganje, vređanje onda 60 odsto odgovori da jeste to doživelo što nam kazuje da verbalno nasilje ne smatraju nasiljem, što ono definitivno jeste“, istakla je u razgovoru za RTS pomoćnica ministra prosvete Snežana Vuković.
Kako kaže, relativizacija ne sme da se događa, ali ona često potiče od roditelja od kojih po modelu ponašanja deca najčešće uče.
Digitalno nasilje u porastu
Kada je reč o vršnjačkom nasilju, kaže, sistem obrazovanja je učinio sve kako bi se osmislili mehanizmi borbe protiv nasilja, koji sada i funkcionišu.
„Problem je što je senzibilizacija građana postala toliko velika da se neretko prijavljuje i ono što nije nasilje, a što mora da se proveri. Neke situacije nasilja su dramatičnije danas, digitalno nasilje je u porastu. Odrasla deca, a to znači učenici srednjih škola, pokazali su nam da trećina bar šest sati dnevno koristi internet. Dakle većina mladih četvrtinu dana provode na internetu, što je bar polovina budnog stanja. I onda je normalno što rezultati beleže porast upravo digitalnog nasilja“, objašnjava Snežana Vuković.
Problem je što ne postoji svest da sve ono što stavite na internet ostaje tu zauvek.
„Vi možete da brišete, ali u virtuelnom svetu to ostaje. Nema procene, nema kritičkog mišljenja da sve što se pojavi nije i tačno. Možemo da debatujemo o tome, da kritički posmatramo i procenjujemo šta jeste, a šta nije činjenica. Jer došli smo u situaciju da sada sve što se pojavi u bilo kojoj vrsti medija to se uzima kao činjenica, a to naravno nije“, naglašava pomoćnica ministra prosvete.
Posledice koje traju
Istraživanje pokazuje da posledice vršnjačkog nasilja mogu biti dugotrajne i višeslojne.
„Čak 40 odsto dece koja su trpela nasilje kasnije i sama postaju nasilna“, upozorava Vuković i ističe da postoji direktna veza sa kasnijim porodičnim nasiljem, što i pokazuje koliko su škola, porodica i institucije upućene jedne na druge.
Izvor: RTS