Драги ученици, у „моје време“ није било рачунара, интернета ни „паметних телефонаˮ. Зато није било потребе да размишљам о томе постоје ли правила лепог понашања на местима на којима нисам физички присутна. Немојте сада мислити да је ово текст о томе како је прошло време било лепше и боље, и како сте ви, садашња генерација основаца, потпуно изгубљена или лошија од ваших старијих другара. Ово је само време са неким другим правилима и то је у реду. Али је у реду да та правила и научите. Правила лепог понашања у виртуелном свету, у коме проводите већину свог слободног времена.
Нисам противник интернета, нарочито Фејсбука. Користим га свакодневно. Активна сам, пратим и делим мени занимљиве садржаје. Али никада никога тамо не вређам. Никога јавно не прозивам. Никоме не претим. Никога не понижавам. А ових дана чујем – то моји ученици раде. Да, ВИ, моји ученици, од 12 и 13 година, којима на часовима српског језика не могу реч да извучем, и те како умете да се „изражавате“. Ооо, још како! Сочно, речито! Изгледа да сам вам погрешне теме задавала на писменим задацима!
Драги ђаци, треба да знате да култура изражавања не би требало да постоји само у насловима неких старих уџбеника. То треба да буде део онога ко сте ви, јер ви себе представљате свакодневно. Вербално и невербално. У виртуелном и реалном свету. И да, битно је како у њима третирате и друге и себе.
Мој је посао да заједно са својим колегама и вашим породицама пазим на вас. Да вас усмерим ка томе да радите на себи, пронађете своје таленте и квалитете, да добијете на ширини, да формирате израз, да изградите најбољу верзију себе. Ако се на вашим интернет профилима појавио прост речник и изразило непримерено понашање, онда је то мој неуспех, колико и неуспех других људи који су за вас одговорни. А знате ли ко је пре свега за вас одговоран? ВИ САМИ.
Размислите: има толико дивних ствари које можете поделити на својим профилима са својим другарима. Делите музику, вицеве, делите успехе, лепе примере, мотивационе приче, креативна решења, добре вести… Учите једни од других како да будете бољи. Фокусирајте се на позитивне ствари!
И памет у главу пре него вам прсти наредни пут крену преко тастатуре и оду на тај ЕНТЕР. Уверите се да својим статусом не вређате и не повређујете НИКОГА! Ако је тако, будите мудри и притисните ДЕЛЕТЕ јер знајте да је простаклук најлошији начин да изразите свој став, идеју или мишљење. Будите достојанствени, несугласице решавајте цивилизованим путем. Ако то не можете сами, потражите помоћ. МИ смо ту за вас. Учините своје родитеље и мене поноснима! Верујем у вас и знам да то можете!
Сања Босијоковић, наставница српског језика
Свака част наставници за овај текст.Пун је практичних савета ,искуствених знања,и што је битно добре ,искрене намере.Све док нам је школа преписивачка,репродуктивна и „досадна“ јер смо је таквом учинили сви,учесници у процесу васпитања и образовања,јер нисмо доследни,нисмо одвојили приоритете и не знамо циљеве,може бити само горе.Ви тако јасно,“,српски“ кажете да ,, A znate li ko je pre svega za vas odgovoran? VI SAMI.“По мом мишљењу ,ту је „кључ“ решења многих проблема.Наши пропусти се нама обијају о главу,јер нисмо научили децу ОБАВЕЗАМА и ОДГОВОРНОСТИМА ни као родитељи ,а ни као наставници,то је свет реалности ,а дозволили смо им улазак у ВИРТУЕЛНИ СВЕТ за који и сами нисмо спремни.Сматрам да сваки човек треба да пронађе најбољи ,али добар,паметан пут да себе оствари и сазна све што пожели.То може,ако је „темељ“породичног васпитања и учитељског образовања “ стабилан и издржљив.Надоградњу можемо бирати сами,према својим способностима,могућностима,жељама….
Одштампаћу текст и дати мом трећаку да прочита. Није тешко бити фин !