Само четири дана након скандалозне одлуке да се на чело Одбора за образовање, науку, технолошки развој и информатичко друштво постави Муамер Зукорлић (Квалификације: завршио Исламски факултет, одсек Шеријатско право), Национални просветни савет (НПС) на седници одржаној у понедељак, 27. јуна, није прихватио предлог да ученици од петог разреда основне школе уместо предмета “Техничко и информатичко образовање” (ТИО) од септембра имају два обавезна предмета – “Информатика и рачунарство” и “Техничко образовање”.
Чини ми се да је последња кап у мору бесмислица којим обилује наш образовни систем. Немам намеру да улазим у детаљну анализу истог, јер нисам стручњакиња на том пољу, али као неко ко већ 15 година ради на информатичком развоју и образовању у неформалном сектору , желим да са вама поделим разлоге због којих сматрам да је ово јако, јако лоша одлука.
Најпре, морам да вам одмах објасним нешто што велики број људи не разуме: поседовање дигиталних (информатичких) знања и вештина НЕ ПОДРАЗУМЕВА да сте програмер. То само подразумева да поред паљења и гашења компјутера (и „уласка“ на Фејсбук) умете да одрадите још неке, мало напредније радње.
Данас 90% послова захтева познавање одређених дигиталних вештина. До 2020. Европи ће бити потребно преко 825.000 ИКТ стручњака и преко. Основне дигиталне вештине су минимимум који је потребан да поседујете како би сте сигурно користили дигиталне технологије, не само у послу већ и код куће.
Ове вештине су подељене у неколико категорија:
- Управљање информацијама (наћи, управљати и ускладиштити дигиталне информације и садржај)
- Комуникација (интеракције, комуникације, дељење садржаја )
- Трансакције (куповина или продаја путем интернет сервиса, управљање сопственим финансијама, коришћење државних портала)
- Решавање проблема
- Креирање (стварање основног дигиталног садржаја, у било којој форми)
Ово је десет дигиталних вештина које су идентификоване као неопходне за дигиталну писменост:
- Постављање Wifi мреже
- Складиштење података у cloud –у
- Основе обраде фотографије
- Основе обраде видео записа
- Познавање Google Docs и MS Office
- HTML и основе кодирања
- Постављање вебсајта и домена
- Конвертовање различитих формата докумената
- Онлајн банкарство
- Онлајн представљање себе
Свет пролази кроз Четврту индустријску револуцију, а људско друштво се мења огромном брзином. Они који не ухвате корак, она друштва која остану у прошлости, осуђена су на таворење и нестанак. Овакви потези, као што је потпуно занемаривање (а уколико се добро сећам, било је и предлога да се у потпуности избаци из наставе) информатике и информатичке писмености гурају нас већ годинама у том правцу. Иако сва стратешка документа наше државе имплицирају да тежимо друштву знања, потези које повлаче људи изабрани да представљају заједничке интересе апсолутно су супротни тој тежњи.
Да се позабавимо чињеницама: Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије (уз подршку Института за психологију Филозофског факултета у Београду) спровело је истраживање „Коришћење ИКТ и информатичке компетенције ученика на крају основне школе“ у мају ове године, на узорку од 56 основних школа и 1014 ученика и ученица 8. разреда основне школе. Ево неких од налаза (мислим да ће вам бити јако интересантни) :
1% (9 ученика) не поседује ниједан од уређаја (десктоп рачунар, лаптоп, таблет, “паметни” мобилни телефон)
5% (46 ученика) поседује само један уређај
27% (260 ученика) поседује два уређаја
39% (382 ученика) поседује три уређаја
29% (285 ученика) поседује четири уређаја
Најучесталије активности деце на интернету су коришћење социјалних мрежа и четовање.
Свакодневно или скоро свакодневно:
82% деце користи социјалне мреже
79% деце четује
42% деце игра игрице
35% деце претражује занимљиве теме
Скоро половина ученика никада код куће није користила ниједан програм за учење, више од трећине не користи имејл
Дечаци процењују своје информатичке компетенције бољим него девојчице.
Око 90% испитаних ученика, по сопственој процени, зна више о рачунарима и интернету од својих родитеља/старатеља
2/3 две трећине ученика зна више од већине наставника
Око 90% ученика мисле да су о рачунарима и интернету највише научили САМИ!!!
Око две трећине ученика о рачунарима и интернету научили су: на часовима ТИО и од браће, сестара, другова и другарица, а једна четвртина на часовима других предмета Скоро две трећине ученика готово ништа није научило од својих родитеља.
Стручни тим Министарства је дао веома добро објашњење неопходности редефинисања наставе информатике и рачунарстава, и смислено повезао концепте наставног плана и програма са предузетништвом.
Али узалуд. Јер Национални просветни савет се „боји брзине“. Како каже Снежана Марковић „Дискусије чланова НПС-а су биле усмерене на: (не)опремљеност кабинета, недостатак средстава за одржавање, (не)обученост наставника за примену новог програма, тешкоће да се направи распоред часова, неправедност да се унапреди само информатика а не и остали предмети одједном (општа курикуларна реформа…), страх од брзе промене… Ниједан члан НПС-а није имао ниједну примедбу на садржине наставних програма. Једине замерке су биле на једно стручно упутство које ионако НПС не усваја већ је приложено илустративно. Сви програми су усвојени без иједне речи против било ког дела.”
Страх од брзе промене? СТРАХ ОД БРЗЕ ПРОМЕНЕ?
Да погледамо још неке статистике:
Из Србије је прошле године извезено софтвера у вредности 350 милиона евра. Процене су да српско ИТ тржиште у 2015. вредело око 700 милиона евра. Извоз софтвера достигао је вредност извоза пољопривредних култура И док ИТ сектор бележи константни раст, компаније кажу да им је потребна радна снага, али да немају кога запослити. Траже од државе да омогући факултетима повећање уписних квота како би се образовало више ИТ стручњака. Истраживања показују да би до 2020. године у Србији могло бити отворено од 50.000 до 100.000 нових радних места у овој области. Тренутна потражња је око 30.000 радних места.
Фриленсери или на српском – слободњаци, ће према прогнозама до 2020. чинити 40 одсто радне снаге у свету. Са просечним бројем од 37,9 радних сати у месецу, Србија се, ове године, налази на трећем месту, иза Кеније (42,6) и Египта (38,5). Код нас се око 40.000 људи бави овим послом.
И на крају, уместо закључка: Друштво за информатику каже да ће ученици који у 2016. години полазе у пети разред отићи у пензију тек 2070. године и да је вероватноћа да им познавање информатичких концепата неће бити потребна – равна нули.
Извор: predsednica.wordpress.com