Samo četiri dana nakon skandalozne odluke da se na čelo Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo postavi Muamer Zukorlić (Kvalifikacije: završio Islamski fakultet, odsek Šerijatsko pravo), Nacionalni prosvetni savet (NPS) na sednici održanoj u ponedeljak, 27. juna, nije prihvatio predlog da učenici od petog razreda osnovne škole umesto predmeta “Tehničko i informatičko obrazovanje” (TIO) od septembra imaju dva obavezna predmeta – “Informatika i računarstvo” i “Tehničko obrazovanje”.
Čini mi se da je poslednja kap u moru besmislica kojim obiluje naš obrazovni sistem. Nemam nameru da ulazim u detaljnu analizu istog, jer nisam stručnjakinja na tom polju, ali kao neko ko već 15 godina radi na informatičkom razvoju i obrazovanju u neformalnom sektoru , želim da sa vama podelim razloge zbog kojih smatram da je ovo jako, jako loša odluka.
Najpre, moram da vam odmah objasnim nešto što veliki broj ljudi ne razume: posedovanje digitalnih (informatičkih) znanja i veština NE PODRAZUMEVA da ste programer. To samo podrazumeva da pored paljenja i gašenja kompjutera (i „ulaska“ na Fejsbuk) umete da odradite još neke, malo naprednije radnje.
Danas 90% poslova zahteva poznavanje određenih digitalnih veština. Do 2020. Evropi će biti potrebno preko 825.000 IKT stručnjaka i preko. Osnovne digitalne veštine su minimimum koji je potreban da posedujete kako bi ste sigurno koristili digitalne tehnologije, ne samo u poslu već i kod kuće.
Ove veštine su podeljene u nekoliko kategorija:
- Upravljanje informacijama (naći, upravljati i uskladištiti digitalne informacije i sadržaj)
- Komunikacija (interakcije, komunikacije, deljenje sadržaja )
- Transakcije (kupovina ili prodaja putem internet servisa, upravljanje sopstvenim finansijama, korišćenje državnih portala)
- Rešavanje problema
- Kreiranje (stvaranje osnovnog digitalnog sadržaja, u bilo kojoj formi)
Ovo je deset digitalnih veština koje su identifikovane kao neophodne za digitalnu pismenost:
- Postavljanje Wifi mreže
- Skladištenje podataka u cloud –u
- Osnove obrade fotografije
- Osnove obrade video zapisa
- Poznavanje Google Docs i MS Office
- HTML i osnove kodiranja
- Postavljanje vebsajta i domena
- Konvertovanje različitih formata dokumenata
- Onlajn bankarstvo
- Onlajn predstavljanje sebe
Svet prolazi kroz Četvrtu industrijsku revoluciju, a ljudsko društvo se menja ogromnom brzinom. Oni koji ne uhvate korak, ona društva koja ostanu u prošlosti, osuđena su na tavorenje i nestanak. Ovakvi potezi, kao što je potpuno zanemarivanje (a ukoliko se dobro sećam, bilo je i predloga da se u potpunosti izbaci iz nastave) informatike i informatičke pismenosti guraju nas već godinama u tom pravcu. Iako sva strateška dokumenta naše države impliciraju da težimo društvu znanja, potezi koje povlače ljudi izabrani da predstavljaju zajedničke interese apsolutno su suprotni toj težnji.
Da se pozabavimo činjenicama: Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije (uz podršku Instituta za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu) sprovelo je istraživanje „Korišćenje IKT i informatičke kompetencije učenika na kraju osnovne škole“ u maju ove godine, na uzorku od 56 osnovnih škola i 1014 učenika i učenica 8. razreda osnovne škole. Evo nekih od nalaza (mislim da će vam biti jako interesantni) :
1% (9 učenika) ne poseduje nijedan od uređaja (desktop računar, laptop, tablet, “pametni” mobilni telefon)
5% (46 učenika) poseduje samo jedan uređaj
27% (260 učenika) poseduje dva uređaja
39% (382 učenika) poseduje tri uređaja
29% (285 učenika) poseduje četiri uređaja
Najučestalije aktivnosti dece na internetu su korišćenje socijalnih mreža i četovanje.
Svakodnevno ili skoro svakodnevno:
82% dece koristi socijalne mreže
79% dece četuje
42% dece igra igrice
35% dece pretražuje zanimljive teme
Skoro polovina učenika nikada kod kuće nije koristila nijedan program za učenje, više od trećine ne koristi imejl
Dečaci procenjuju svoje informatičke kompetencije boljim nego devojčice.
Oko 90% ispitanih učenika, po sopstvenoj proceni, zna više o računarima i internetu od svojih roditelja/staratelja
2/3 dve trećine učenika zna više od većine nastavnika
Oko 90% učenika misle da su o računarima i internetu najviše naučili SAMI!!!
Oko dve trećine učenika o računarima i internetu naučili su: na časovima TIO i od braće, sestara, drugova i drugarica, a jedna četvrtina na časovima drugih predmeta Skoro dve trećine učenika gotovo ništa nije naučilo od svojih roditelja.
Stručni tim Ministarstva je dao veoma dobro objašnjenje neophodnosti redefinisanja nastave informatike i računarstava, i smisleno povezao koncepte nastavnog plana i programa sa preduzetništvom.
Ali uzalud. Jer Nacionalni prosvetni savet se „boji brzine“. Kako kaže Snežana Marković „Diskusije članova NPS-a su bile usmerene na: (ne)opremljenost kabineta, nedostatak sredstava za održavanje, (ne)obučenost nastavnika za primenu novog programa, teškoće da se napravi raspored časova, nepravednost da se unapredi samo informatika a ne i ostali predmeti odjednom (opšta kurikularna reforma…), strah od brze promene… Nijedan član NPS-a nije imao nijednu primedbu na sadržine nastavnih programa. Jedine zamerke su bile na jedno stručno uputstvo koje ionako NPS ne usvaja već je priloženo ilustrativno. Svi programi su usvojeni bez ijedne reči protiv bilo kog dela.”
Strah od brze promene? STRAH OD BRZE PROMENE?
Da pogledamo još neke statistike:
Iz Srbije je prošle godine izvezeno softvera u vrednosti 350 miliona evra. Procene su da srpsko IT tržište u 2015. vredelo oko 700 miliona evra. Izvoz softvera dostigao je vrednost izvoza poljoprivrednih kultura I dok IT sektor beleži konstantni rast, kompanije kažu da im je potrebna radna snaga, ali da nemaju koga zaposliti. Traže od države da omogući fakultetima povećanje upisnih kvota kako bi se obrazovalo više IT stručnjaka. Istraživanja pokazuju da bi do 2020. godine u Srbiji moglo biti otvoreno od 50.000 do 100.000 novih radnih mesta u ovoj oblasti. Trenutna potražnja je oko 30.000 radnih mesta.
Frilenseri ili na srpskom – slobodnjaci, će prema prognozama do 2020. činiti 40 odsto radne snage u svetu. Sa prosečnim brojem od 37,9 radnih sati u mesecu, Srbija se, ove godine, nalazi na trećem mestu, iza Kenije (42,6) i Egipta (38,5). Kod nas se oko 40.000 ljudi bavi ovim poslom.
I na kraju, umesto zaključka: Društvo za informatiku kaže da će učenici koji u 2016. godini polaze u peti razred otići u penziju tek 2070. godine i da je verovatnoća da im poznavanje informatičkih koncepata neće biti potrebna – ravna nuli.
Izvor: predsednica.wordpress.com