Постоји једна хиландарска прича о муви и пчели. Кад год размишљам о животу сетим се те приче. Монаси кажу ”буди као пчела”. Зашто као пчела?
Пчела је врло паметна. Један монах посматрао је пчелу у својој испосничкој ћелији. У скоро потпуно мрачној просторији са земљаним подом пчела лети и непогрешиво нађе капљицу меда и седне на њу. Иако је затворена, иако нема светлости и све око ње је прљаво, она је нашла своју капљицу меда и срећна је.
Пчела и мува се потпуно разликују. Мува пронађе нешто смрдљиво или нешто што се распада и право иде на то. Мислим да сви знамо на шта мува иде, док пчела супротно од муве тражи цвет. Она превали километре да би дошла на ливаду и на њој само примећује цвеће и иде са цвета на цвет.
Тако је и са људима. Неки су као муве и примећују само ружно, прљаво, уништено. Такви обично добро познају црну хронику, истичу како се не вреди трудити, како треба отићи, како су сви лопови и како нема наде. Они када иду улицом гледају у рупе у асфалту и броје измет кучића…
А треба бити као пчела јер живот је један и кратак је да мрачимо нон-стоп. Као пчела са цвета на цвет, тако и ви тражите своје цветове у животу. Бирајте људе са којима се дружите, места на која излазите, приче које слушате и мисли које мислите. И идите са цвета на цвет.
И још једна ствар, пчела није себична, за разлику од муве која гледа како у нешто смрдљиво да укопа своје ларве, пчела када види где има меда она одлази у кошницу и преноси информацију о тој ливади свима у кошници. Пчела ради за себе али помаже и другима. Мислим да је то леп модел за живот и да доноси добру карму.
Монаси су повезани са пчелама, јер без воска не би било свећа. Ипак, и ми обични људи смо јако повезани са пчелама само нисмо тога свесни. Пчела је невероватан организам. Пчеле опрашују све цветове и без њих не би било плодова воћа, поврћа и размножавања многих других биљака. Без биљака, животиње не би имале шта да пасу. А без биљака и животиња врло брзо ни нас не би било. Дакле, без пчела не би било ни људи.
Када мени блиски људи крену да мраче и пребројавају рупе на асфалту, ја им тихо кажем ”…буди пчела” и ми се потпуно разумемо.
Ето, идите кроз живот и будите пчеле…
Аутор: Милош Станић