Učiteljica je tražila od učenika da u školu donesu u vrećici nekoliko krompira, a da na svakom krompiru napišu ime osobe koju mrze i preziru. Kad su deca to uradila, učiteljica im je dala drugi zadatak a to je, da sad tu vrećicu sa krompirima nose sa sobom stalno gde god krenu, dve sedmice.
Učenici su tako i uradili. Međutim, svakim danom se osećao neprijatan miris iz vrećice, jer su krompiri počeli da se kvare. Što je više vreme odmicalo, miris je postajao nepodnošljiviji. Kada su izavrišli zadatak, učiteljica upita učenike, kako su se osećali dok su nosali vrećicu. Deca su počela da se žale kako im je smetala, nekome je bila teška, a svima je smetao neugodan miris koji je dolazio iz te vrećice.
Tada im je učiteljica objasnila:
“Kako god ste se vi osjećali, isto tako se osećaju vaša srca spram osoba koje vi mrzite. U vašim srcima će biti uvek težine, imat ćete uvek neke smetnje i nemire, iz vaših srca izbjat će mržnja i neprijateljstvo kao što je smrad izbijao iz kese. Ako niste u stanju da dve sedmice nosite vrećicu istrulih krompira, zamislite ljude koji čitav život u svojim srcima nose mržnju i pokvarenost prema ljudima.”
Izvor: Magazin.ba