Право у центар – Ведрана Рудан о нашој деци

12 маја, 2015

 
У наставку се налази текст који смо преузели са званичног сајта Ведране Рудан, објављен јуче. Текст, који погађа право у центар, говори о ситуацији у данашњем школству, о васпитању, родитељима, учитељима и деци. Иако се ауторка у тексту позива пре свега на хрватску омладину, све о чему пише се може односити и на нас. Преносимо (готово) неизмењену верзију, јер би брисање ијекавице обрисало и жар и снагу њених речи. Ипак, како је Ведрана позната по томе да нема длаке на језику, а наш сајт читају и деца, мало цензуре није могло да се избегне.
vedrana rudan
“Одјекнуло је попут бомбе. Наша дjеца у школи не слушају побожно штo говори учитељица. Напротив, наша су дјеца за вријеме наставе опаки дивљаци, често и убојице у покушају. Медији се згражају. Како? Зашто? Што учинити?
Прије него кренемо анализирати што се дешава у празним главама хрватске дјеце морали бисмо нешто рећи и о школама. Тко у њима ради? Што ради? Учитељице су, тако је било и у моје вријеме, сиротице разапете између дјеце коју не занима оно што јаднице говоре, родитеља који су увјерени да је месо њихова меса несхваћени гениј и равнатеља који се брине да истина у његовој лудници за малољетнике никад не исплива на јаву.
Зашто дјечица, док учитељица говори, једу, пију, псују, пишу поруке, бацају столице кроз прозор, омамљују се освјеживачима зрака…Зашто се не боје ни учитељице ни Бога иако имају вјеронауку у школи? Бога се не боје јер им је речено да Он опрашта све гријехе, учитељице се не боје јер је плаћена, додуше биједно али ипак плаћена, да би се они на њој иживљавали. Држава је израчунала да је мање коштају разбијене главе хрватских учитељица него разбијени излози, санирање подметнутих пожара у пицеријама или проваљивање у врхунски опремљене хрватске апотеке.
Сложит ћемо се. Хрватска дјеца су дивља хорда коју треба држати под контролом тако да јој се на кориштење дају простори гдје могу бити ван сваке контроле. То су школе и стадиони. Да би дијете могло на стадиону постати убојица мора се припремати у школи. Да би се у школи могло добро припремити учитељица му мора бити смеће по коме оно може газити како му се дигне.
Зашто су хрватска дјеца дивљаци? Зато јер нису глупа. Што у животу чека петнаестогодишњег дјечака или његову вршњакињу? Не говорим о дјеци која иду у приватне школе и чији су родитељи угледни криминалци. Дјеца знају да им родитељи једва плаћају трошкове осмогодишњег школовања. Набавка нових тенисица једнака је труду који је Путин уложио у организирање антифашистичке параде. Брдо лове за краткотрајни ефект. Па књиге, па маренда, па мобител, па нешто из Хаендема… А старцима је плаћа три тисуће куна кад је добију.
Хрватска дјеца нису ни глупа ни слијепа. Дечки ће, кад, ако, уз родитељске надљудске напоре, заврше средњу школу отићи у конобаре, сатница двадесет куна, цуре ће покушати негдје некоме продати пилатесирано тијело. Сиромашна хрватска дјеца, занемаримо оних један посто, у Хрватској имају статус црнаца у Америци, Арапа у Француској, Цигана у Италији, црних Жидова у Израелу, Срба у Хрватској…
Колико је све скупа контролирано ван контроле чујемо и од наше предсједнице Колинде која је “тајно”, да је не би убили “терористи”, одлетјела у Афганистан. Тамо је та боркиња за људска права поручила афганистанској дјечици да им жели живот којим живе њена дјеца! Зашто не одржи говор хрватској дјеци? Зашто њима не поручи да им жели живот којим живе њена дјеца? На свога принца и принцезу наша царица потроши годишње више него њена држава на неколико стотина хрватских дивљака.
Што може учинити Хрватска за своју дјецу? Наша власт чини оно што треба. Будуће нараштаје припрема за улазак у робовласништво, систем у коме она никад неће смјети бацити столицу у главу своме шефу, тражити пристојну плаћу, право на школовање и лијечење. О крову над главом да се не говори. Кад одрасту смјет ће на стадионима урлати За дом спремни, запалити понеки аутобус и некажњено разбијати главе себи сличнима. И то би било то.
Зато се у нашим основним и средњим школама ништа не треба мијењати. Нека дјечица пале дневнике, школе, нека пљују и шиљатим предметима гађају учитељице, нека им буше ћелаве гуме, нека…Нека и нека! Кад одрасту и крену робијати сјећање на тоталну слободу бит ће им душевна храна док не крепају од глади, дроге, болести или чистог очаја.”
Фото: Блиц

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Један коментар на "Право у центар – Ведрана Рудан о нашој деци"

  1. Gospodjica каже:

    Isto je i u Srbiji. Deca su horda divljaka i primitivaca koji se izivljavaju na ljudima koji su daleko stariji i obrazovaniji od njih. Kada ce se stati ovome na put-ne zna se. Cini mi se da ce sve biti gore. Svi idealiziju prosvetu, poput onoga divno je raditi sa decom. A kada udju u skole vide pravo stanje koje je slobodno mogu reci zabrinjavajuce u svakom smislu.

Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама