Pre 50 godina znalo se ko je učitelj a ko učenik, ko je roditelj a ko dete, ko je mama a ko otac, a onda je došlo do preispitivanja tih uloga, što je imalo svoje posledice.
Kada je pre pet godina počeo da piše kolumne za subotnje izdanje „Politike” dr Zoran Milivojević, psihijatar i psihoterapeut, pretpostavio je da će najveće interesovanje naših čitalaca izazvati večite teme o ljubavi, partnerstvu i roditeljstvu. I nije pogrešio u proceni – vrlo brzo je postao jedan od najčitanijih kolumnista našeg lista, a njegove priče predstavljaju vodič za razumevanje emocija i dešavanja u međuljudskim odnosima. Iako se za psihologe često kaže da objašnjavaju stvari koje svako razume rečima koje niko ne razume, dr Milivojević se trudi da što jednostavnijim rečima saopšti psihološke istine i razotkrije „formule” dobrog roditeljstva i partnerstva. Veliko interesovanje naših čitalaca motivisalo ga je da kolumne objavljene u „Politici” objavi u knjizi „Psihologike svakodnevnog života” koja je nedavno izašla u izdanju „Psihopolis instituta” iz Novog Sada.
– Za razliku od oca psihoanalize Sigmunda Frojda koji je napisao „Psihologiju svakodnevnog života”, ja sam se rukovodio idejom da je psihoterapija promena uverenja koja su organizovana u male logike – tako je nastao naziv ove knjige – kaže dr Milivojević.
On objašnjava da su teme za njegove kolumne inspirisane činjenicom da postajemo sve više zbunjeni novim pravilima u međuljudskim odnosima.
– Mislim da se do pre 50 godina znalo ko je učitelj a ko učenik, ko je roditelj a ko dete, ko je mama a ko otac, a onda je došlo do preispitivanja tih uloga – to je odgovaralo nekim društvenim grupama, kao što su homoseksualci ili manjine, ali je nastupila zbunjenost i konfuzija kada su u pitanju partnerski odnosi i vaspitanje dece. Disciplinovanje dece ustuknulo je pred rezultatima psihoanalitičkih studija koji su pokazali da nedostatak ljubavi stvara neurotične ličnosti. Zbog toga je već dve-tri decenije dominantan model popustljivog vaspitanja, ali ovaj model stvara novu patologiju – nastaju razmažena i prezaštićena deca.
Razmažena deca, uprkos visokoj inteligenciji, izrastaju u nesocijalizovane ličnosti koje ne žele da odrastu, koje su sebične i narcisoidne, nemaju radne navike i dugo ostaju u simbiotskoj vezi sa roditeljima. Prezaštićena deca odrastaju u pasivne osobe koje se plaše sveta, koga doživljavaju kao opasno mesto, zbog čega često ostaju u simbiozi sa roditeljima ili dominantnim partnerima. Pošto već godinama radim kao supervizor u slovenačkim popravnim domovima imam potrebu da upozorim roditelje kakve posledice mogu biti zbog pogrešnog načina vaspitanja. Iako mnogi misle da se ja zalažem za strogost i kažnjavanje deteta, ja zapravo želim da podsetim roditelje da su detetu potrebni i ljubav i disciplina, jer je njihov zadatak da naslednika pripreme za samostalni život. Zbog toga se najstrasnije i najenergičnije polemike vode oko tekstova čija je tema deca – bilo da je u pitanju telesno kažnjavanje, ljubav, sankcije, disciplina ili vaspitni stilovi – priča dr Zoran Milivojević.
On dodaje da je sastavni deo porodične terapije rad sa mladim osobama na procesu individuacije i separacije od roditelja. Za porodicu ovog podneblja karakteristične su jake emocionalne veze, objašnjava ovaj psihoterapeut i naglašava da je glavni cilj terapije da mlade osobe shvate da tek nakon odvajanja od porodice postaju individue.
Dr Zoran Milivojević se slaže sa konstatacijom da naši čitaoci veoma reaguju i na kolumne o ljubavi i partnerstvu i objašnjava:
– Pomešali smo ljubav i zaljubljenost, jer imamo veoma idealizovane predstave o vezi i braku. Filmovi i serije koje dolaze iz holivudske fabrike snova promenili su predstave o ljubavi i partnerstvu – ljubav je postala sinonim za film sa hepiendom, a to dovodi do porasta očekivanja od partnera, pa brak i veza pucaju, jer partner u realnom životu ne odgovara našoj definiciji „idealnog”. Poverovali smo u ideju da će samo pronalazak prave osobe uneti sreću i smisao u naš život i zato svi tragamo za idealnim partnerom. I roditelji često svojoj deci poručuju da su im ona smisao života, a sve u želji da im pokažu i dokažu koliko ih vole. A onda ta deca odrastu i kada polako počnu da se pripremaju da se odvoje od svojih roditelja i započnu samostalni život, mogu osećati krivicu, jer roditeljima oduzimaju „smisao” njihovog života. Mnoge osobe veruju da je ljubav prema partneru isto što i smisao života. A kada je osoba uverena da je smisao njenog života u tome da je voli neko određen, ona je spremna da pređe preko bilo koje granice da bi tu ljubav sačuvala ili ostvarila. Ako je partner napusti ili umre, takva osoba neće biti samo tužna zbog gubitka partnera koga još voli, već će osećati depresiju zbog gubitka smisla življenja. A samoubistvo tada može postati privlačna ideja – upozorava dr Zoran Milivojević.
Katarina Đorđević
Intervju u POLITICI povodom nove knjige PSIHOLOGIKE SVAKODNEVNOG ŽIVOTA
Poprilicno lepa zapazanja.
Pocetkom devedesetih sam sa strepnjom ukazivao na raslojavanje porodice i eroziju morala,uz pretpostavku da ce to docnije izazvati lacanu reakciju.Taj bumerang nam se vratio.Nema vise porodice u tradicionalnom smislu,sto za sobom kao nusprodukt donosi i nepoznavanje moralnih normi.Nepostovanje osnovnog postulata Kantove etike : Ne cini drugome ono sto ne zelis da cine tebi dovelo nas je u rupu iz koje nema izlaza.Ozivljena makijavelisticka filozofija da cilj opravdava sredstvo omogucila je da na povrsinu isplivaju pokvarenjaci i besprizornici,oni koji u vreme tako ruzenog socijalizma nisu smeli da provire iz svojih misjih rupa.Sveukupno narusavanje obrazovnog sistema stavilo je znanje i sposobnosti u drugi plan.Neznanje je postalo vrlina ,a glupost pozeljna osobina,kod naroda,narocito.Nastavnici i ucitelji su u potpunosti devalvirali kao nosioci identifikacionih sema,cemu su i sami licno doprineli.Ucenici ma je tesko objasniti zasto treba da se uci kad i onako bez skole mozes postici sve sto zelis: kupiti diplomu koju hoces,zaposliti se gde hoces…Partijski poslusnici,polupismeni i gotovo nepismeni direktori napravili su skolu po modelu sopstvene prcije,sacinjenu od partisko-komsijsko-radjackog establismenta cija je jedina osobina nesposobnost uz tradicionalno beskicmenjsatvo,naravno.
I sta sada? Dalje produbljivanje jaza.Lazovi-politicari koji nemaju nikakvu viziju osim one da se prezivi do sledece funkcije,i dalje urusavaju obrazovni sistem.Vrlo brzo ce i ono malo preostalog postenog sveta otici iz prosvete,a mnogi i iz zemlje.Ostace nam slajm koji ce nam i dalje poducavati decu da je homoseksualizam normalan i pozeljan,da je novac svetinja,moral nepozeljan i prevazidjen…
Kako je davno konstatovano,natalozeni bes i beda izazvace revoluciju i promene.Jer,lopovi na vlasti tesko da ce sami otici.Njima je brate lepo.Ko nam je kriv kad smo glupi i trpimo ih takve kakvi jesu-nikakvi.
Samo,dokle?
Slazem se u potpunosti.Jako lepo receno samo bih dodala jednu bitnu stvar a to je da se zaboravlja na boga.
Zar je potreban ikakav komentar ??? Sve je ionako jasno.
Ovo je članak koji treba svi da pročitaju.Krenuli smo u sunovrat i niko ne želi da pritisne kočnice.
Doslo je vreme kada mi stariji koji smo odgajili nasu decu da kazem na starinski nacin gde je bilo mnogo vise ljubavi izmedju roditelja i dece , gde je ponekad bilo i po koja cuska i ta deca su odrasla u patrijahalnim porodicama i to je sve bilo u redu . Odjednom sada po nekim nacelima mi izgleda da nismo dobro radili . Sta je tu u pitanju ? Ocigledno , bar kod nas karte su se pomesale ! Sada mladog coveka nesmes ni da pogledas jer on misli da mu nesto loso mislis , tako da je sve vise maltetiranj starijih osoba po ulici . Nivo postovanja roditelja , nastavnika , profesora drasticno je opao tako sve ovo sto nam se desava je sada za neke normalno ! Roditelji vise nisu kao sto su nekada bili a to vazi i za profesore , nastavnike ! Ne treba odlaziti da se vidi kako je bilo pre 50 godina > Pocnimo od kraja 80 – tih i pocetka 90 – tih , tu lezi nceo problem . Sa opadanjem socijalnog stanja nasih gradjana , kada su gubili radna mesta i dovijali se na razne nacine da prezive ( sto je i danas ) , gubio se i kontakt i veza u porodici . Skola je takodje popustila u svi kriterijumima i danas imamo fizicke obracune na ulici , sto je nekad bilo pozitivno , sada je negativno , ako si dobar djak ti si streber , ako kazes komsiji dobar dan , nisi normalan . Sve sto je nekad bilo vaspitanje po nekima je nevaspitanje . Nekada za primer su bili ljudi pametni , radni , posteni , a sada idoli su neskolovani neznalice , ljudi koji su cesto u sukobu sa zakonom , estradni umetnici itd. Gde se nalaze naucni radnici , vodeca intelektualna elita ? U ilegali ? !! Da, u ilegali jer oni ne zele da imaju posla sa ljudima koji cine krem drustvo sadasnje Srbije! Srbija je daleko od regularne drzave , deca su daleko od regularnog vaspitanja a put u jednu normalu je veoma , veoma tezak !!NEKA NAM JE BOG NA POMOCI !!!
Preporučila bih odličnu knjigu-gospodina Milivojevića“Emocije“.Imam neku malu zamerku,zbog održavanja kurseva-plaćenih-naravno sve je danas komercijlizovano-gde se po završenom kursu dobijaju neke _diplome -ala Tomo-i uobraze da su svi psihoanalitičari i kao takvi mogu da rade – pomažu što je daleko od pameti-gospodin Milivojević koji je zaista stručnjak međunarodnih razmera treba te svoje stručnjake da opozove i kaže da su to kursevi gde oni mogu da pomognu sebi i svojo porodici !!! nije istina da sam pre pisala o ovom !!!
Slažem se sa većinom stvari koje je dotični izneo, ali lupeta tamo gde pominje homoseksualce… To je najlakši način da se na svoju stranu pridobije svaki bigot,homofob i uskouman (da ne kažem malouman) Srbenda. Decu ovu koju znamo danas su izrodili heteroseksualci i ponašaju se tako kako su ih oni vaspitali,tj NISU.
Odličan tekst, kao i svaki koji dotakne bilo šta što je rekao g. Zoran Milivojević, ali bi valjalo da novinar ispravi pogrešno napisano ime, nekad veoma popularne, knjige Sigmunda Frojda. Ono glasi „PsihoPATOlogija svakodnevnog života“. Valja to da ispravi i sebe radi, a nekamoli Frojda i Z. Milivojevića radi.
Samo još nešto: ja mislim da ljubav JESTE smisao života. Ljubav kao univerzalno osećanje: prema roditeljima, deci, partneru, prijateljima, rođacima, poslu, sportu, muzici, klubu, putovanju… Ona je motiv i pokretač u životu.