Пре 50 година знало се ко је учитељ а ко ученик, ко је родитељ а ко дете

новембар 17, 2017

Пре 50 година знало се ко је учитељ а ко ученик, ко је родитељ а ко дете, ко је мама а ко отац, а онда је дошло до преиспитивања тих улога, што је имало своје последице.
zoran-milivojevic-2
Када је пре пет година почео да пише колумне за суботње издање „Политике” др Зоран Миливојевић, психијатар и психотерапеут, претпоставио је да ће највеће интересовање наших читалаца изазвати вечите теме о љубави, партнерству и родитељству. И није погрешио у процени – врло брзо је постао један од најчитанијих колумниста нашег листа, а његове приче представљају водич за разумевање емоција и дешавања у међуљудским односима. Иако се за психологе често каже да објашњавају ствари које свако разуме речима које нико не разуме, др Миливојевић се труди да што једноставнијим речима саопшти психолошке истине и разоткрије „формуле” доброг родитељства и партнерства. Велико интересовање наших читалаца мотивисало га је да колумне објављене у „Политици” објави у књизи „Психологике свакодневног живота” која је недавно изашла у издању „Психополис института” из Новог Сада.
– За разлику од оца психоанализе Сигмунда Фројда који је написао „Психологију свакодневног живота”, ја сам се руководио идејом да је психотерапија промена уверења која су организована у мале логике – тако је настао назив ове књиге – каже др Миливојевић.
Он објашњава да су теме за његове колумне инспирисане чињеницом да постајемо све више збуњени новим правилима у међуљудским односима.
– Мислим да се до пре 50 година знало ко је учитељ а ко ученик, ко је родитељ а ко дете, ко је мама а ко отац, а онда је дошло до преиспитивања тих улога – то је одговарало неким друштвеним групама, као што су хомосексуалци или мањине, али је наступила збуњеност и конфузија када су у питању партнерски односи и васпитање деце. Дисциплиновање деце устукнуло је пред резултатима психоаналитичких студија који су показали да недостатак љубави ствара неуротичне личности. Због тога је већ две-три деценије доминантан модел попустљивог васпитања, али овај модел ствара нову патологију – настају размажена и презаштићена деца. Размажена деца, упркос високој интелигенцији, израстају у несоцијализоване личности које не желе да одрасту, које су себичне и нарцисоидне, немају радне навике и дуго остају у симбиотској вези са родитељима. Презаштићена деца одрастају у пасивне особе које се плаше света, кога доживљавају као опасно место, због чега често остају у симбиози са родитељима или доминантним партнерима. Пошто већ годинама радим као супервизор у словеначким поправним домовима имам потребу да упозорим родитеље какве последице могу бити због погрешног начина васпитања. Иако многи мисле да се ја залажем за строгост и кажњавање детета, ја заправо желим да подсетим родитеље да су детету потребни и љубав и дисциплина, јер је њихов задатак да наследника припреме за самостални живот. Због тога се најстрасније и најенергичније полемике воде око текстова чија је тема деца – било да је у питању телесно кажњавање, љубав, санкције, дисциплина или васпитни стилови – прича др Зоран Миливојевић.
Он додаје да је саставни део породичне терапије рад са младим особама на процесу индивидуације и сепарације од родитеља. За породицу овог поднебља карактеристичне су јаке емоционалне везе, објашњава овај психотерапеут и наглашава да је главни циљ терапије да младе особе схвате да тек након одвајања од породице постају индивидуе.
Др Зоран Миливојевић се слаже са констатацијом да наши читаоци веома реагују и на колумне о љубави и партнерству и објашњава:
– Помешали смо љубав и заљубљеност, јер имамо веома идеализоване представе о вези и браку. Филмови и серије које долазе из холивудске фабрике снова променили су представе о љубави и партнерству – љубав је постала синоним за филм са хепиендом, а то доводи до пораста очекивања од партнера, па брак и веза пуцају, јер партнер у реалном животу не одговара нашој дефиницији „идеалног”. Поверовали смо у идеју да ће само проналазак праве особе унети срећу и смисао у наш живот и зато сви трагамо за идеалним партнером. И родитељи често својој деци поручују да су им она смисао живота, а све у жељи да им покажу и докажу колико их воле. А онда та деца одрасту и када полако почну да се припремају да се одвоје од својих родитеља и започну самостални живот, могу осећати кривицу, јер родитељима одузимају „смисао” њиховог живота. Многе особе верују да је љубав према партнеру исто што и смисао живота. А када је особа уверена да је смисао њеног живота у томе да је воли неко одређен, она је спремна да пређе преко било које границе да би ту љубав сачувала или остварила. Ако је партнер напусти или умре, таква особа неће бити само тужна због губитка партнера кога још воли, већ ће осећати депресију због губитка смисла живљења. А самоубиство тада може постати привлачна идеја – упозорава др Зоран Миливојевић.
Катарина Ђорђевић
Интервју у ПОЛИТИЦИ поводом нове књиге ПСИХОЛОГИКЕ СВАКОДНЕВНОГ ЖИВОТА
politika.rs
 
 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


9 коментара на "Пре 50 година знало се ко је учитељ а ко ученик, ко је родитељ а ко дете

  1. Aca S каже:

    Poprilicno lepa zapazanja.
    Pocetkom devedesetih sam sa strepnjom ukazivao na raslojavanje porodice i eroziju morala,uz pretpostavku da ce to docnije izazvati lacanu reakciju.Taj bumerang nam se vratio.Nema vise porodice u tradicionalnom smislu,sto za sobom kao nusprodukt donosi i nepoznavanje moralnih normi.Nepostovanje osnovnog postulata Kantove etike : Ne cini drugome ono sto ne zelis da cine tebi dovelo nas je u rupu iz koje nema izlaza.Ozivljena makijavelisticka filozofija da cilj opravdava sredstvo omogucila je da na povrsinu isplivaju pokvarenjaci i besprizornici,oni koji u vreme tako ruzenog socijalizma nisu smeli da provire iz svojih misjih rupa.Sveukupno narusavanje obrazovnog sistema stavilo je znanje i sposobnosti u drugi plan.Neznanje je postalo vrlina ,a glupost pozeljna osobina,kod naroda,narocito.Nastavnici i ucitelji su u potpunosti devalvirali kao nosioci identifikacionih sema,cemu su i sami licno doprineli.Ucenici ma je tesko objasniti zasto treba da se uci kad i onako bez skole mozes postici sve sto zelis: kupiti diplomu koju hoces,zaposliti se gde hoces…Partijski poslusnici,polupismeni i gotovo nepismeni direktori napravili su skolu po modelu sopstvene prcije,sacinjenu od partisko-komsijsko-radjackog establismenta cija je jedina osobina nesposobnost uz tradicionalno beskicmenjsatvo,naravno.
    I sta sada? Dalje produbljivanje jaza.Lazovi-politicari koji nemaju nikakvu viziju osim one da se prezivi do sledece funkcije,i dalje urusavaju obrazovni sistem.Vrlo brzo ce i ono malo preostalog postenog sveta otici iz prosvete,a mnogi i iz zemlje.Ostace nam slajm koji ce nam i dalje poducavati decu da je homoseksualizam normalan i pozeljan,da je novac svetinja,moral nepozeljan i prevazidjen…
    Kako je davno konstatovano,natalozeni bes i beda izazvace revoluciju i promene.Jer,lopovi na vlasti tesko da ce sami otici.Njima je brate lepo.Ko nam je kriv kad smo glupi i trpimo ih takve kakvi jesu-nikakvi.
    Samo,dokle?

  2. marija bocka каже:

    Slazem se u potpunosti.Jako lepo receno samo bih dodala jednu bitnu stvar a to je da se zaboravlja na boga.

  3. Aca каже:

    Zar je potreban ikakav komentar ??? Sve je ionako jasno.

  4. titiana živojnović каже:

    Ovo je članak koji treba svi da pročitaju.Krenuli smo u sunovrat i niko ne želi da pritisne kočnice.

  5. toma каже:

    Doslo je vreme kada mi stariji koji smo odgajili nasu decu da kazem na starinski nacin gde je bilo mnogo vise ljubavi izmedju roditelja i dece , gde je ponekad bilo i po koja cuska i ta deca su odrasla u patrijahalnim porodicama i to je sve bilo u redu . Odjednom sada po nekim nacelima mi izgleda da nismo dobro radili . Sta je tu u pitanju ? Ocigledno , bar kod nas karte su se pomesale ! Sada mladog coveka nesmes ni da pogledas jer on misli da mu nesto loso mislis , tako da je sve vise maltetiranj starijih osoba po ulici . Nivo postovanja roditelja , nastavnika , profesora drasticno je opao tako sve ovo sto nam se desava je sada za neke normalno ! Roditelji vise nisu kao sto su nekada bili a to vazi i za profesore , nastavnike ! Ne treba odlaziti da se vidi kako je bilo pre 50 godina > Pocnimo od kraja 80 – tih i pocetka 90 – tih , tu lezi nceo problem . Sa opadanjem socijalnog stanja nasih gradjana , kada su gubili radna mesta i dovijali se na razne nacine da prezive ( sto je i danas ) , gubio se i kontakt i veza u porodici . Skola je takodje popustila u svi kriterijumima i danas imamo fizicke obracune na ulici , sto je nekad bilo pozitivno , sada je negativno , ako si dobar djak ti si streber , ako kazes komsiji dobar dan , nisi normalan . Sve sto je nekad bilo vaspitanje po nekima je nevaspitanje . Nekada za primer su bili ljudi pametni , radni , posteni , a sada idoli su neskolovani neznalice , ljudi koji su cesto u sukobu sa zakonom , estradni umetnici itd. Gde se nalaze naucni radnici , vodeca intelektualna elita ? U ilegali ? !! Da, u ilegali jer oni ne zele da imaju posla sa ljudima koji cine krem drustvo sadasnje Srbije! Srbija je daleko od regularne drzave , deca su daleko od regularnog vaspitanja a put u jednu normalu je veoma , veoma tezak !!NEKA NAM JE BOG NA POMOCI !!!

  6. васиљка дожић каже:

    Препоручила бих одличну књигу-господина Миливојевића”Емоције”.Имам неку малу замерку,због одржавања курсева-плаћених-наравно све је данас комерцијлизовано-где се по завршеном курсу добијају неке _дипломе -ала Томо-и уобразе да су сви психоаналитичари и као такви могу да раде – помажу што је далеко од памети-господин Миливојевић који је заиста стручњак међународних размера треба те своје стручњаке да опозове и каже да су то курсеви где они могу да помогну себи и својо породици !!! није истина да сам пре писала о овом !!!

  7. Profa каже:

    Slažem se sa većinom stvari koje je dotični izneo, ali lupeta tamo gde pominje homoseksualce… To je najlakši način da se na svoju stranu pridobije svaki bigot,homofob i uskouman (da ne kažem malouman) Srbenda. Decu ovu koju znamo danas su izrodili heteroseksualci i ponašaju se tako kako su ih oni vaspitali,tj NISU.

  8. Фројд каже:

    Одличан текст, као и сваки који дотакне било шта што је рекао г. Зоран Миливојевић, али би ваљало да новинар исправи погрешно написано име, некад веома популарне, књиге Сигмунда Фројда. Оно гласи “ПсихоПАТОлогија свакодневног живота”. Ваља то да исправи и себе ради, а некамоли Фројда и З. Миливојевића ради.

  9. Фројд каже:

    Само још нешто: ја мислим да љубав ЈЕСТЕ смисао живота. Љубав као универзално осећање: према родитељима, деци, партнеру, пријатељима, рођацима, послу, спорту, музици, клубу, путовању… Она је мотив и покретач у животу.

Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама