Касније, кад су сестре пролазиле кроз оно мало ствари које је Мак Филисер поседовао, пронашле су ову песму, чији квалитет и садржај су толико импресионирали сестре, да су копије достављене свим запосленима.
Једна од сестара је однела своју копију у Мелбурн, а одатле се песма проширила као шумски пожар по читавом свету – једноставна, елоквентна и невероватно дирљива.
Џангризави старац
Шта видите сестре?… Шта видите?
Шта мислите… кад гледате у мене? Џангризавог старца… не посебно мудрог,
Несигурног из навике… са лутајућим погледом?
Коме храна цури… а он не одговара,
Када гласно кажете… волела бих да се потрудиш!
Који наизглед не примећује…ствари које чиниш.
И који увек губи… ципелу или чарапу?
Који, опирао се или не… пушта да радиш по вољи,
Са купањем и храњењем… да испуниш дуги дан?
Да ли то мислиш?… Да ли то видиш?
Онда отвори очи сестро, јер не гледаш у мене.
Рећи ћу ти ко сам… док седим овде тако мирно.
Док радим шта желиш… док једем по твојој вољи.
Ја сам дете од десет… са оцем и мајком,
Браћом и сестрама… који воле једни друге.
Младић од шеснаест… са крилима под петама
Који сања да ће ускоро… љубав да спозна.
Младожења од скоро двадесет… моје срце
поскакује.
Сећам се заклетве… коју сам обећао да ћу одржати.
Са двадесет и пет,сад… имам децу своју.
Која ме требају да их водим… и срећан, топао дом обезбедим.
Човек од тридесет… Моји млади расту брзо,
Везани једни за друге… везама које ће да трају.
Са четрдесет моји млади синови… су одрасли и отишли,
Али моја жена поред мене је… да осигура да не жалим.
Са педесет, поново… бебе се играју око мојих колена,
Поново знамо децу… ја и моја вољена.
Мрачни дани су предамном… моја жена сад је мртва.
Гледам у будућност… и тресем се у страху,
Пошто моји млади сада… имају младе своје.
И мислим о годинама… о љубави коју сам знао.
Сад сам стар човек… и природа је окрутна.
Шала је учинити старост… да изгледа будаласто.
Тело, оно се распада… снага и грациозност, напуштају ме,
Само камен остаје… тамо где је некад срце било.
Али унутар ове старе лешине, младић и даље борави.
И са времена на време… моје рањено срце нарасте,
И сећам се радости…и сећам се боли.
И волим и живим… живот испочетка.
Мислим на године, премали их је број… које су прошле пребрзо.
И прихватам просту чињеницу… да ништа не може да траје.
Зато отворите очи људи… отворите и видите.
Не џангризави старац.
Погледајте ближе… видите… МЕНЕ!
Следећи пут кад сретнете старију особу коју бисте отписали, сетите се ове песме, погледајте дубље и видите младу душу која седи испод онемоћалог тела.
Најлепше ствари на свету не могу бити виђене ни додирнуте, оне се морају осетити срцем, зато делите ово са пријатељима!
Ово је оригинал песме:
Cranky Old Man
What do you see nurses? . . .. . .What do you see?
What are you thinking .. . when you’re looking at me?
A cranky old man, . . . . . .not very wise,
Uncertain of habit .. . . . . . . .. with faraway eyes?
Who dribbles his food .. . … . . and makes no reply.
When you say in a loud voice . .’I do wish you’d try!’
Who seems not to notice . . .the things that you do.
And forever is losing . . . . . .. . . A sock or shoe?
Who, resisting or not . . . … lets you do as you will,
With bathing and feeding . . . .The long day to fill?
Is that what you’re thinking?. .Is that what you see?
Then open your eyes, nurse .you’re not looking at me.
I’ll tell you who I am . . . . .. As I sit here so still,
As I do at your bidding, .. . . . as I eat at your will.
I’m a small child of Ten . .with a father and mother,
Brothers and sisters .. . . .. . who love one another
A young boy of Sixteen . . . .. with wings on his feet
Dreaming that soon now . . .. . . a lover he’ll meet.
A groom soon at Twenty . . . ..my heart gives a leap.
Remembering, the vows .. .. .that I promised to keep.
At Twenty-Five, now . . . . .I have young of my own.
Who need me to guide . . . And a secure happy home.
A man of Thirty . .. . . . . My young now grown fast,
Bound to each other . . .. With ties that should last.
At Forty, my young sons .. .have grown and are gone,
But my woman is beside me . . to see I don’t mourn.
At Fifty, once more, .. …Babies play ’round my knee,
Again, we know children . . . . My loved one and me.
Dark days are upon me . . . . My wife is now dead.
I look at the future … . . . . I shudder with dread.
For my young are all rearing .. . . young of their own.
And I think of the years . . . And the love that I’ve known.
I’m now an old man . . . . . . .. and nature is cruel.
It’s jest to make old age . . . . . . . look like a fool.
The body, it crumbles .. .. . grace and vigour, depart.
There is now a stone . . . where I once had a heart.
But inside this old carcass . A young man still dwells,
And now and again . . . . . my battered heart swells
I remember the joys . . . . .. . I remember the pain.
And I’m loving and living . . . . . . . life over again.
I think of the years, all too few . . .. gone too fast.
And accept the stark fact . . . that nothing can last.
So open your eyes, people .. . . . .. . . open and see.
Not a cranky old man .
Look closer . . . . see .. .. . .. …. . ME!! –
Извор: nadlanu.com