Прича из два угла: Какав је живот ћерке која никад није имала оца?

септембар 30, 2018

Све почиње у дјетињству, све завршава у дјетињству. Свака суза проливена, сваки осмијех, све што урадите као дијете остави трага на ономе што ћете урадити као одрастао човјек. Ипак, ви сте само дијете, не бирате шта ће други урадити по…

Све почиње у дјетињству, све завршава у дјетињству. Свака суза проливена, сваки осмијех, све што урадите као дијете остави трага на ономе што ћете урадити као одрастао човјек. Ипак, ви сте само дијете, не бирате шта ће други урадити по питању вас. А и то ће оставити трага. Прије или касније, дође тренутак у животу када схватите да проблеми који вас муче, свој коријен имају дубоко у прошлости. Бојите се да зачапркате тамо, јер могли бисте ишчупати цијелу биљку која сте данас постали. Али свјесни сте да тамо у свом упоришту, постоје ствари које су остале неријешене.
Неизлијечене.
Незаливене водом љубави два родитеља.
Љубав нема облик, нема форму, а поготово нема број ни пол. Оно што међутим има јесте баланс који пружају мушкарац и жена.
Отац и мајка.
Снага и њежност.
Подршка.
Код мене тога нема. Код мене од самог старта нема мушке фигуре која ће се надвити над креветић и погледати спавам ли или сам будна?
Нема фигуре која ће ме научити како пецати, возити или рећи неком: “То је татина ћерка”.
Нема, јер нисам.
Просто, једноставно, неко одлучи да неће бити отац. Како? Зар то нису одлуке које се донесу прије него скинете кондом?
Посебно се ужасавам људи који имају двоструке стандарде, који причају једно, а раде друго. На крају радећи нешто “што никада не би могли”. Тако мој “отац”, који није знао бити отац мени, данас зна бити отац двојици синова. Јесу ли синови пресудни? Можда је мени фалио орган због којег би ме неко признао, јер шта ће некоме ћерка?
Ипак је он био капетан у војсци, велики Синиша Велага.
Он само синове прави.
То му даје за право да остави моју маму у седмом мјесецу трудноће, вративши се са ратишта са ријечима:”Ја се женим. Упознао сам другу.”
Он се жени. А ти гледај шта ћеш са стомаком до зуба. Ти гледај шта ћеш са осудама друштва које ће ти дијете назвати копилетом, јер га он неће признати. Скупи дјелиће срца, поноса и заблуде па дигни главу и с поносом прођи градом. Прођи махалом у коју се вратиш након рата, а која ти говори иза леђа: “А гдје је Сарин тата?”
Е па, драги моји, не знам.
Лагала сам годинама гдје је, измишљала му имена и локацију на карти свијета, како би друштву објаснила да ја имам тамо негдје тату. Истина је да немам. Не осјећам ни мрвицу радозналости сада када сам изграђена особа.
Шта ми данас треба? Гдје си био када је било најтеже? Гдје си био када су се пелене мијењале, ране превијале и крај с крајем спајао? Гдје си био?
То што си урадио кукавички је. Љубав не престаје одједном. Од љубави се не одустаје. Откуд ти право да одустанеш од некога кога не знаш?
Ти си пуцао ријечима у утробу моје мајке.
Те ране неће никада зацијелити. Ти ниси мушко, ти си пизда. Мушкост се исказује на други начин. Мушкост се исказује када се прихвати одговорност за оно што се уради. Јеси ли тако радио и у рату? Рафали сами од себе пуцали?
Свако ко каже да је исто, лаже. Не постоји особа која надомјести нечије мјесто. Ја имам феноменалну баку, која је отац, бака, дјед и мајка. Све по потреби, али недовољно. Није она мушко.
Није она могла научити ме ствари које отац научи. Није она могла стати на моју страну, кад неко пита: “Чија си?” Зато сам постала ничија. Зато сам постала свачија.
Зато сам побиједила саму себе и написала причу Ничија дјеца и побиједила. Побиједила на конкурсу, али побиједила себе. Побиједила тебе, јер знам да ће доћи до тебе. Мала је Босна за велике грешке. Види се на мапи. Одзвања ехо твојих јадних ријечи: “Женим се.”
Задње паре које су се имале тада, скупљале су се у сврху гањања тебе по суду. Мољења да признаш мене. Чему? Све што си икада урадио било је назвати болницу да видиш јесам ли се родила и како се зовем. Чему? Шта ти то значи? Родила сам се, зовем се Сара. Живјела сам и подносила свашта. Подносим и даље. Константно ме питају: “Да ли би га икада тражила? Зар немаш жељу да га видиш?” Ево ти и одговор. Немам!
Знам да си ме обиљежио као особу која је постала емотивно нестабилна, због тебе. Постала сам сумњичава, немам повјерење у људе, не вјерујем у љубав, не желим дјецу, не желим брак. Ти си ментално пореметио мој живот. Али не можеш исправљати криве Дрине.
Коријени дјетињства вуку доле. Све што се икада десило када сте били дијете, остави траг на ваш живот. Ви сте слика свог дјетињства. Било да сте потиснули неке емоције или преживјели патњу. У висинама можете израсти у предивну биљку, шарени цвијет, предивног мириса. Али труло коријење прије или касније наруши и изглед биљке. Наруши ваш раст, развој и напредак, јер нема мушке руке да залије увело цвијеће. Нема!

Сара Велага

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама