Kolin Templ je mama troje dece koja vodi srećan porodični život, ali ponekad žudi za starim životom i druženjima. Baš zbog toga odlučila je da napiše pismo svojim prijateljicama.
Bilo je ponekih fotografija s koncerta na društvenim mrežama prijatelja na koje nisam bila pozvana ili spominjanje večera za koje nisam dobila pozivnicu. Propustila sam dogovore kod kozmetičara, muzičke festivale i devojačke večeri. Ali ne brinite – kod kuće sam imala sopstvene zabave. Tužne zabave samosažaljenja na koje je bio pozvan samo moj muž.
“Znam da verovatno nisam mogla da dođem. Ali volela bih da sam bila pozvana”, rekla sam mu to nekoliko puta. I on je to osetio u ranom periodu očinstva. Počeli smo da dobijamo decu kad smo imali 27 godina, a mnogi naši prijatelji bili su u potpuno drugoj životnoj fazi (ne razmišljajući o deci). I mi smo propustili neke stvari naših prijatelja. Pozivnice su se smanjivale. Uspomene su napravljene bez vas. Ne osećam se dobro, ali razumem.
Ja sam jedina mama u krugu mojih prijatelja. Imam troje dece – svi su mali. Bila sam trudna ili kod kuće, brinem se za novorođenče ili se bavim bebama ili bolesnim klincima kojima sam potrebna već pet godina. Pokušaj dogovora sa mnom izgleda kao da vodim moćno vladino ministarstvo. Ali zaista, to je zato što sam zadužena za prljave pelene i velike osećaje malih ljudi. I predškolske obveze i lekarske preglede, čišćenje igračaka, pisanje eseja dok deca spavaju i ispunjavanje Amazonove narudžbine i pripremanje 200 obroka dnevno. (Ne, nisam kuvarica. Ja sam mama petogodišnjaka, trogodišnjaka i 15-mesečnog deteta).
Ali, ja to ne govorim zbog saosećanja. Ovo je život koji sam odabrala. Život koji želim. Život koji smo muž i ja sanjali. Volim ga. Kažem ovo zbog pozivnica. Želim da budem uključena. Ali ne želim pozivnicu zbog toga što me žalite. Želim da pozovete mene. Zato što sam ja još uvek ja, bez obzira na majčinstvo.
Ja sam još uvek devojka koja voli da se seća svih glupih stvari koje smo radili na fakultetu. Još uvek volim da gledam filmove i imam sređene nokte, da uzmem pauzu od kuće s vremena na vreme.
Moje noći izgledaju tako da dojim bebu u jutarnjim satima ili menjam posteljinu zbog nezgode (ne moje, nego dečje), ali još uvek mogu da se družim. Mislim, prošlu nedelju sam bila budna cele noći jer niko od moje dece nije hteo da spava – mogu da preživim s nekoliko sati spavanja. Zato postoji kofein!
Još uvek sam smešna, društvo, iako ponekad moje šale mogu uključivati majčino mleko ili dečju stolicu. I još uvek sam u toku – pratim Instagram da bih znala vesti o slavnim ličnostima i vesti.
Još uvek sam spremna za avanturu – menjam pelenu na slučajnom parkingu na suvozačevom mestu samo s dve maramice. Igram na sve!
Dakle, ako morate čekati da uspavam dete ili da pričekam da se moj suprug vrati kući da preuzme decu – molim vas, budite strpljive sa mnom. Ako morate pročitati moju poruku koja kaže: “Uh! Ne mogu večeras, svi povraćaju”, molim vas i dalje mi pošaljite pozivnicu. A ako kažem: “Oprosti, ne mogu večeras”, i to sam rekla pet puta – molim vas, nemojte misliti da nisam htela da dođem.
Htela sam. Ali dužnost zove. I u ovoj fazi života, mojoj porodici sam potrebna. Očekujem i ponosna sam na svoju ulogu mame i supruge. Liste zadataka i spavanje s mališanima čine moj život ovih dana. No, uvek će biti mesta za vas.
Dakle, pošalji mi tu pozivnicu, devojke. Pokušaću da učinim sve i da dođem. Ali ako ne mogu da budem tamo, znajte da ću uvek biti duhom uz vas.
Izvor: B92