Прим. др сц. Владимир Шпарац: Не одлажите трудноћу за четврту деценију. За родитељство не постоји алтернатива

фебруар 21, 2021

Још деведесетих година прошлог века касне трудноће су биле изузетак.

Данас, готово четвртина трудница су жене старије од 35 година. Разлози због којих све више жена и парова одлаже рађање детета су бројни – неко жели најпре да постигне професионални успех, неко жели да осигура материјалну сигурност пре доласка детета, а неко касније пронађе животног партнера с којим жели децу…

Уз све те разлоге биолошки сат откуцава, а жена се пре или касније нађе пред одлуком – сад или никад.

Без намере да расправљамо о свим аспектима трудноће у зрелим годинама, јер одлуку ће увек донети жена, занимало нас је колике су шансе за радост мајчинства након 35. године и које су предности и ризици касне трудноће за мајку и дете. Одговорио нам је гинеколог прим. др сц. Владимир Шпарац, који има дугогодишње искуство у лечењу неплодности и вођењу ризичних трудноћа.

Просечни животни век жене повећао се од прошлог века с 50 на 80 година, жене у 35. су данас у бољој физичкој кондицији, чак у врхунској форми. Зашто се плодност након 30. године знатно смањује? И шта се уопште сматра касном трудноћом?

– Апсолутно је тачно да жене данас живе много квалитетније и за своје тело поштедније него што је то било прије 30, 50 или више година. Али плодност је нешто што је људској врсти, као и великој већини свих осталих врста на нашој планети, иманентно само у млађој животној доби.

Плодност се заправо од двадесетих година полагано стално смањује, но први статистички значајни, прави пад плодности у општој женској популацији видимо тек од 35. године живота. Због тога се и медицински након те доби трудница дефинише као старија (гравида ветуста).

Следећа драстична граница је доб од 40 година, када се плодност жене драстично смањује и пада с неких 15-20 посто на само 2-3 посто у доби од 45 година.

Јесу ли ово тачни подаци или се они ипак разликују у зависности од физичких карактеристикама сваке жене?

– Подаци су начелно врло тачни, но нека минимална одступања увек могу бити присутна, зависно првенствено од наследних карактеристика појединих особа, а мање од њиховог квалитета живота.

Да ли је тачно да данас велики постотак жена улази у рану менопаузу, а чак им је и пре тога значајно смањена плодност. Како то објашњавате?

– Па не бих се потпуно сложио с том тезом. У превремену менопаузу (губитак циклуса пре 40. године) улази око 1 посто женске популације и тај је постотак мање-више сталан. Нешто више жена које улазе у рану менопаузу, коју карактерише губитак циклуса пре 45. године живота, видимо у амбулантама.

Али мислим да је то зато што данас много више жена долази на преглед гинекологу те отвореније разговара о наведеном проблему, док се он у прошлости углавном “гурао под тепих”.

Једном када се трудноћа оствари, како проверити да ли је плод генетски здрав?

– Захваљујући развоју науке, данас имамо читаву палету тестова којима се може проверити генетско здравље плода. Могли бисмо их делити по различитим основама, али можда је најбоље да их поделимо на оне неинвазивне, дакле неризичне за мајку и дијете, те инвазивне, који су увек и прецизнији, али и донекле ризични због могућих компликација теком теста или касније у трудноћи.

Данас се као прва линија избора углавном користе неинвазивни тестови пробира (НИПТ), управо због тога да се избегне ризик за мајку и дете, а с обзиром на то да су доста осетљиви и прихватљиви за сигуран надзор иначе ултразвучно уредне трудноће.

Који су још фактори ризика за касну трудноћу који захтевају посебан опрез и лекара и жене, могу ли се успешно решити раним откривањем?

– Свакако је важно споменути да осим наведене патологије, утемељене на генетским променама, тело жене процесом старења остварује и све остале опште здравствене ризике који се повећавају с годинама, а могу бити врло важни за успех трудноће.

Тако се, нпр, на пољу гинеколошке патологије након 30. године повећава учесталост појаве тумора материце – миома, затим расту ризици појаве цистичних промена на јајницима (нпр. ендометриоза), оштећења анатомије и фукционалности јајовода с прележаним инфекцијама.

Осим тога, општи здравствени проблеми, нпр. хипертензија, дијабетес, гојазност, бубрежне болести… имају директан утицај на ток трудноће. Све ове промене могу врло драстично утицати на плодност жене и успешан ток трудноће.

У касној трудноћи повећава се ризик рођења детета с више хромозомских абнормалности. Најчешћи, и чија се вероватноћа повећава с годинама мајке је Даунов синдром. Имате ли статистику о његовој учесталости?

– Да, као што сам раније споменуо, предуги боравак јајне станице у стању мировања резултира оштећењем њеног ДНК.

Последица ће бити отежано остваривање трудноће, односно повећање учесталости генетских абнормалности, од којих је Су Даун (трисомија 21. хромозома) најчешћи.

Као скица може послужити податак да у доби од 20 година, учесталост налаза Сy Даун код плодова је 1/1070. У доби жене од 34 године, учесталост је 1/310, а само годину дана касније, с 35 година расте на 1/250. Ризик код жене од 44 године је чак 1/20 трудноћа.

Касне трудноће имају и неке предности, као што је психолошка спремност, свестан однос жена према свом статусу и свесна жеља да се искусе радости мајчинства, што није неважно.

Осим тога, зреле труднице су смиреније и уравнотеженије, обично се одричу штетних навика, пазе на исхрану, баве се спортом, избегавају стрес и, што је најважније, тачно знају што желе – дете.

– Да, свакако. Као и за све остало у животу, за родитељство морамо бити зрели и спремни. Јасно је да ће уређен и смирен живот бити јако важан за што мирнији тек трудноће, а о мајчинству да и не говоримо. Но биолошке оквире који су нам задати морамо поштовати, јер су јачи од нас и данашња медицина их не може мењати.

Морамо бити свесни да јајник својим старењем губи могућност остваривања трудноће, те да медицина данашњице није ни за један милиметар помакла његову репродуктивну активност. Једном кад остари и изгуби могућност стварања квалитетних јајних станица, то је иреверзибилан процес, ту више нема помоћи.

Због тога је моја порука – не одлажите трудноћу за четврту деценију свог живота. Лако је могуће да ће, након што реализујете све остале животе планове, за трудноћу бити прекасно, а за родитељство не постоји алтернатива.

Извор: Слободна Далмација

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама