Pripremamo li decu za školu?

januar 31, 2015

Ako je verovati albumima sa fotografijama kao jednim od najverodostojnijih čuvara važnih trenutaka za porodicu, možemo pretpostaviti da je detetov polazak u školu sigurno jedan od tih. Gotovo svaka porodica čuva slike prvog školskog dana kao uspomenu na važan trenutak detetovog odrastanja. Na slikama često vidimo novu odeću, rančeve, pribor i mnogo što šta drugo posebno kupljeno za prvi razred. Većina roditelja se veoma trudi da dete opremi svim potrebnim stvarima za polazak u školu.
 
ucenMeđutim, često su najvažnije pripreme upravo one koje se na slikama ne mogu videti i te pripreme zadaju roditeljima mnogo više briga nego one koje se tiču materijalnih stvari.
Mnogi roditelji misle da se priprema za školu vrši tako što se unapred sa detetom rade stvari koje će se već učiti u školi. Tako, mnoga deca pred polazak u prvi razred već znaju da pišu sva slova, da broje, sabiraju i oduzimaju jednocifrene, neki i dvocifrene brojeve, a neki i mnogo više od toga. Mnogo važnije od toga koliko je dete savladalo ono što će već kasnije po školskom programu učiti, jeste koliko smo dete zainteresovali za školu, kako smo školu predstavili, a još važnije- kako smo mu predstavili učenje. Umanjiti radoznalost deteta je neverovatno težak posao, i tome može da posvedoči svaki roditelj suočen sa gomilom dečijih pitanja koja svakodnevno iziskuju odgovore. S toga, jedna od važnih priprema za školu predstavlja kanalisanje te radoznalosti. Usmerite dete ka sferama koje ga mogu zanimati. Učite ga kako da istražuje nepoznato, postavlja pitanja i samo traži odgovore. Ne servirajte mu odgovore. Učite ga da organizuje proces saznavanja. Nije pogrešno učiti ni brojeve ni azbuku…ali ako to radimo na taj način da dete i posle naučenih brojeva i slova poželi da nastavi da uči i traga. Radoznalost i učenje kako da sistematizujemo ono što saznajemo je osnova za školsko učenje. Pomažite detetu da ono što saznaje stavi u upotrebu, da povezuje nešto, naizgled apstraktno, sa svakodnevnim dešavanjima
Slično prethodnom,umesto da se koncentrišemo na to da li dete zna da piše sva slova, mnogo je važnije obratiti pažnju na to kako drži olovku, koliko pritiska dok piše, kako koordiniše pokrete ruku. Onda kada je osnova za pisanje dobra, dete će lako savladati pisanje. Kupujte deci bojanke, podstičite ih da crtaju, precrtavaju oblike i slično.
Učite dete da bude snalažljivo. Šta podrazumevamo pod tim? Bitno je da se dete ne oseća nemoćno onda kada vas nema u blizini. Podstičite dete da misli o situacijama u kojima se nalazi ili u kojima se može naći. To vrlo lako možete činiti kroz razgovor. Uvedite dete u situaciju: „Zaboravio si užinu a nemaš dovoljno novca kod sebe. Šta ćeš uraditi?“. „Šta bi uradio kada bi mama i tata zakasnili da te pokupe iz škole? Gde bi ih čekao?“
Koliko je dete „osetljivo na kritiku“? Da li smo ga malo „razmazili“ konstantno ga tešeći da „nije ništa pogrešio“, da je ono „pametna glavica“ koja sve zna da radi…? Ponekad želeći da podržimo dete kritiku prekrijemo komplimentom. To nije rešenje. Treba detetu skrenuti pažnju ako greši i učiti ga tome da se na greškama najviše uči i da je potrebno potruditi se. „Niko se nije naučen rodio“. Priče, bajke, crtani filmovi, lični primeri i razgovori o ljudima, junacima, likovima koji su detetu poznati su odlični načini da se ovoj temi pristupi.
Da li dete može da izdrži da sedi mirno 45 minuta i da pažljivo sluša? Ukoliko mislite da nije, vežbajte to sa njim. Čitajte priču, podstičite dete da vas sluša a onda zajedno razgovarajte o priči. Isto možete i za film, crtani, pozorišnu predstavu…
Koliko dete zna da se snađe u društvu druge dece? Da li zna da prepozna osećanja druge osobe? Da li zna da potraži, da se zahvali, da se odbrani, zaštiti…? Deca znaju da budu „surova“ prema drugoj deci u svojim komentarima. Ako dete izađe iz prezaštićene sredine, škola mu se može učiniti kao strašno mesto.
Mi smo ukratko izlistali neke od važnih aspekata pripreme za polazak u školu. Naša misija bi trebalo da bude da inspirišemo dete da saznaje, da učinimo da pred polazak ono zapravo bude željno polaska u školu. Cilj nam je da ga upoznamo sa tim šta znači ići u školu i šta se u školi očekuje.
Na osnovu povratnih informacija mnogih roditelja čija su deca pohađala našu školicu sporta imamo iskustvo da škole poput naše mogu biti od velike koristi deci predškolskog uzrasta. Pohađanje školice deci daje iskustvo odvajanja od roditelja, iskustvo učenja veština koje su retko lake, koje zahtevaju trud, rad, brojne pogreške da bi se uspelo, disciplinu, istrajnost, pažljivo slušanje instrukcija a sve to u društvu druge dece koja se ponašaju na različite načine, koja postižu bolje ili gore rezultate i koja su detetu simpatična ili ne.
Imajte na umu da je polazak u školu veliki korak za Vaše dete. Budite posebno osetljivi na promene kod deteta tokom te ogromne promene u njegovom životu. Budite spremni da razumete, podržite dete, prekorite ga ako je to potrebno i učite se strpljivosti koja će u školskom dobu itekako biti potrebna. :))
Srećno i roditeljima i prvacima u novoj školskoj godini!
 
Izvor: pokretzaokret.rs
 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama