Proba (ni)je teža od završnog ispita

8 aprila, 2021

U prosvetnom zavodu u kome nastaju testovi za malu maturu tvrde da su vrlo pažljivo pripremali zadatke, napominjući da nema egzaktnih podataka da su probni testovi složeniji od onih u junu

Foto: Canva

Dvodnevna proba male mature počinje sutra testom iz matematike, dok će u subotu osmaci rešavati dva testa, kombinovani i iz srpskog (maternjeg jezika). Sasvim sigurno „zadaci na završnom ispitu u junu biće lakši nego na probnom”, tvrde iz Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, koje je odgovorno za organizaciju i sprovođenje ovog ispita. Ali, s tom tvrdnjom defakto nisu baš doslovno saglasni nadležni u Zavodu za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja (ZVKOV), a oni jesu najodgovorniji za kvalitet sadržaja svih maturskih testova za osmake.

Na pitanje „Politike” da li će zadaci na probnom završnom ispitu biti teži, lakši ili jednako zahtevni u poređenju s onima koje će učenici rešavati na zvaničnoj trodnevnoj proveri znanja za kraj osnovnog obrazovanja, Branislav Ranđelović, direktor ZVKOV-a, i Dragana Stanojević, rukovodilac Centra za ispite ovog prosvetnog zavoda, u pisanom odgovoru navode: „Probni završni ispit prvenstveno ima funkciju da učenici prođu kroz sve procedure koje ih očekuju. One su veoma važne jer obezbeđuju bezbednost i pravednost završnog ispita. Druga važna stvar jeste postignuće učenika na probnom ispitu. Do sada je uvek bila praksa da učenici okarakterišu probni završni kao složeniji test od samog završnog ispita. Ima istine u tome da su zadaci na probnom ispitu takvi, da će ih učenici verovatno okarakterisati kao teže od onih koji će biti u junu. Ipak, ZVKOV nema precizne statističke podatke o probnim završnim ispitima, pa samim tim se ne mogu egzaktno porediti rezultati s pravim završnim ispitom.”

Bez sumnje da su se otežani uslovi rada škola u kovidnoj godini, kao i konstantno podsećanje prosvetnog vrha da nastavnici prilikom provere znanja učenika insistiraju samo na ključnim pojmovima, odrazili i na krojenje zadataka za završni ispit, zanimalo nas je i da li će ispitna pitanja iz sedam predmeta na probi i zvaničnoj proveri znanja, generalno, biti manje zahtevna u odnosu na ona s maturskih testova za osmake pre pandemije.

„Radne grupe, koje pripremaju zadatke za završni ispit u osnovnom obrazovanju i vaspitanju, sačinjene su od nastavnika koji rade u osnovnim i srednjim školama i koji su i sami učesnici u novonastaloj situaciji u nastavnom procesu. Zavod je na početku pripreme testova obavio sa članovima svih radnih grupa konsultacije i donet je zajednički zaključak da se ove godine s najvećom mogućom pažnjom pripremaju zadaci za završni ispit koji će omogućiti svim učenicima da pokažu šta su naučili tokom osnovnog obrazovanja i vaspitanja. Osnova za pripremu završnih ispita jesu obrazovni standardi, čija fleksibilnost pruža mogućnost da se ovogodišnji završni ispit upodobi u skladu s novonastalom situacijom”, pojasnili su za naš list znalci ZVKOV-a.

Ako je probni završni ispit verna simulacija zvaničnog, da li u ZVKOV-u testove za probu sastavljaju tako da zadaci budu teži nego na pravom ispitu ili se drže jednakih aršina kako bi struktura probnih i pravih testova bila gotovo ista? To je pitanje, za sada, ostalo bez odgovora. Ali, u poslednjih pet godina, vidi se u zvaničnim izveštajima istog ovog zavoda, testovi za završni ispit koncipirani su gotovo identično kada je reč o broju zadataka grupisanih po oblastima za srpski jezik i matematiku, i po predmetima u kombinovanom testu. Kombinovani, primera radi, konstantno sadrži najviše pitanja iz biologije (pet), najmanje iz hemije (tri) i po četiri zadatka iz fizike, geografije i istorije. Isto tako, po nivoima postignuća učenika u svakom testu dominiraju zadaci s osnovnog nivoa, a najmanje ih je s naprednog. I u pogledu broja zadataka po tipu – zatvorenom (u kojima đaci pišu odgovor ili postupak rešavanja) ili otvorenom (kada među ponuđenim rešenjima treba da izaberu i obeleže ispravno) uočava se svojevrsno pravilo da na testu iz srpskog jezika uvek ima više „zatvorenih”, a na testu iz matematike „otvorenih” zadataka. Na završnim ispitima u prethodne dve godine od ukupno 60 pitanja na sva tri maturska testa više od polovine činila su ona „na zaokruživanje”. Od 20 zadataka iz matematike lane čak devet je bilo zatvorenog tipa, dok se na takvom testu u junu 2016. i 2017. godine u samo dva zadatka od učenika očekivalo da od nekoliko ponuđenih odgovora izaberu tačan, a u 18 se tražilo da navedu postupak rešavanja.

„Struktura broja zadataka otvorenog i zatvorenog tipa na probnom završnom ispitu se razlike od junskog testa. U ovom trenutku možemo da kažemo da će na probnom završnom ispitu biti veći broj otvorenih pitanja”, ukazuju stručnjaci ZVKOV-a.

Pažljivim čitanjem pitanja do najboljeg rezultata

Da bi proba maturskog ispita za osmake zaista značila valjanu pripremu koja je preduslov da uspešno prođu zvaničnu proveru znanja za kraj osnovnog obrazovanja i upis u srednje škole, po mišljenju znalaca ZVKOV-a, najvažnije je da đaci budu ozbiljni i da pažljivo slušaju nastavnike na početku testa kako ne bi pogrešili u procedurama koje su važne za realizaciju završnog ispita. A za najbolji rezultat na testu najvažnije je pažljivo i smireno pročitati pitanja.

Izvor: Politika

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.


Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama