Проблеми са тинејџерима – пет питања која сваки родитељ треба да постави себи

мај 16, 2019

Старије генерације родитеља кажу како пубертет у њихово време није ни постојао. Ипак, можда се само није довољно примећивао као појава. Брига о деци је значила нешто друго. Било како било, многи родитељи данас муче муку са тинејџерима, њиховим потребама и прохтевима, пубертетским бунтом и кризама. Овим текстом желимо да вам помогнемо да, кроз преиспитивање, проникнете у потребе својих тинејџера и да им се приближите. Покушајте да поставите себи ових пет питања ако сте родитељ тинејџера.

Да ли осуђујете?

Сигурно вам није лако да свакодневно присуствујете бурним променама код вашег детета. Било да су то промене расположења, ставова и одлука или промене у физичком изгледу, тинејџери су понекад заиста непредвидиви. Колико год вас то чудило или бринуло, важно је да их не осуђујете. Ако се проналазите у изјавама: „На шта то личиш?”; „Какву то музику слушаш?”; „Није ваљда да се са њима дружиш?” или „Од када си постао тако осетљив на све?”, под хитно престаните. Њима није потребно ваше ишчуђавање, згражавање или осуда. Ако већ нисте позитивни у погледу њихових промена и избора, боље немојте коментарисати ништа. Деца су у том периоду осетљива јер су несугурна по питању свог идентитета и зато им немојте отежавати. Будите присутни, приметите промене и прихватите их као део реалности.

Причате ли о табу темама?

Запитајте се да ли сте стављали под тепих теме као што су секс, религија, дрога или рецимо новац. Ако сте избегавали да отворено разговарате о тим питањима (јер можда по вашем мишљењу није било време за то), будите сигурни да сте пропустили важан тренутак у изградњи односа са дететом. Ако приметите да би ваши адолесценти покренули неку овакву тему, мудро то препознајте и будите искрени. Сигурно не желите да о томе дете сазна први пут из неких других извора. Ако интересовање за то постоји, неће тек тако нестати. Родитељи су понекад у страху, па помисле да ако се о дрогама и алкохолу не прича, дете неће посегнути за тим и ако се избегну теме о сексу, њихово дете неће прерано ступати у сексуалне односе. То је мит. Не посрамљујте и не спутавајте, него помозите детету да разреши неке почетне дилеме или да се похвали пред вама шта то већ зна. Тако ће стећи самопоуздање, а у вама видети ослонац.

Колико сте инвазивни?

Да ли тинејџере грлите, љубите и мазите када то они не желе? Да ли желите да будете део њихових активности када им то смета? Да ли имате потребу да испратите сваки њихов корак? Ако су ваши одговори потврдни, можда сте инвазивни. У овом периоду, за тинејџере је од великог значаја да то не будете. Вероватно сте препознали да је дошао моменат у њиховом развоју када све мање желе вашу близину и у физичком и у социјалном смислу. Ако вам јасно ставе до знања да не желе ваше присуство, испоштујте то. Не мрзе вас и нисте престали да им будете потребни, само желе да у неким активностима буду сами са собом. Сасвим је очекивано да у овом узрасту млада особа постане свесна свог интегритета и да научи да га брани. Ви сте прве особе са којима дете може да испита и постави границе и зато је важно да будете савезник у том процесу.

Користите ли похвале?

Ако ваше дете расте, не значи да му похвала и лепа реч више нису потребне. Родитељи понекад мисле да ће размазити „велико дете” тиме што га хвале за оно што је урадило или што упућују комплименте. Будите без бриге, ако то умерено чините, ваш тинејџер неће постати уображен и пун себе. Напротив, резултат тога биће већа сигурност у себе и сопствене поступке. Ако се успех подразумева, а позитивни поступци и промене понашања остају непримећене, до детета стиже порука да оно није вредно похвале и да тако и заслужује. Такве особе развијају страх од неуспеха, перфекционизам, као и неповерење у себе и друге.

Да ли контролишете?

Иако вам можда тешко пада чињеница да све мање знате о чему ваше дете мисли, како проводи време и са ким, НЕМОЈТЕ КОНТРОЛИСАТИ. Не претурајте по дететовим стварима и не испитујте свакодневно где и са ким је био/била, ко је све био, шта су пили, шта су радили…Ако то радите, затварате врата вашем адолесценту да вам се самовољно отвори или затражи савет. У пубертету је контрола нешто попут окова. Она спутава развој односа, личне сигурности и система вредности. Урушава све што сте претходно изградили са својим дететом. У реду је да бринете и да желите да оно крене добрим путем. Контрола над дететом у томе не помаже. Не осуђујте унапред. Не учитавајте свој страх у дететове поступке и начин живота. Уместо тога, будно пратите и стрпљиво сачекајте моменат да вам дете отворено приђе. Отворите се ви први. Покажите прихватање. Једино тако ћете изградити поверење.

Пар речи за крај

Можда би вам, поред ових питања, било корисно да се некако мислима вратите у период своје адолесценције и ту поставите још питања за своје родитеље. Шта сте то желели да их питате, а никада нисте? Да ли сте на неки начин били ускраћени? У којим аспектима живота вам је фалио родитељ? Како сте тада замишљали правог родитеља? Имагинација може увек да вам помогне да освестите која врста подршке вам је била потребна у детињству и младости, а сада као родитељ то покушавате да надокнадите. То сви радимо и то је у реду. Од користи је да то што недостаје освестимо и пружимо сами себи у зрелом добу, а онда потом и свом детету које се развија у одраслу особу.

Аутор: Тамара Костић, психолошкиња

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама