Problemi sa tinejdžerima – pet pitanja koja svaki roditelj treba da postavi sebi

maj 16, 2019

Starije generacije roditelja kažu kako pubertet u njihovo vreme nije ni postojao. Ipak, možda se samo nije dovoljno primećivao kao pojava. Briga o deci je značila nešto drugo. Bilo kako bilo, mnogi roditelji danas muče muku sa tinejdžerima, njihovim potrebama i prohtevima, pubertetskim buntom i krizama. Ovim tekstom želimo da vam pomognemo da, kroz preispitivanje, proniknete u potrebe svojih tinejdžera i da im se približite. Pokušajte da postavite sebi ovih pet pitanja ako ste roditelj tinejdžera.

Da li osuđujete?

Sigurno vam nije lako da svakodnevno prisustvujete burnim promenama kod vašeg deteta. Bilo da su to promene raspoloženja, stavova i odluka ili promene u fizičkom izgledu, tinejdžeri su ponekad zaista nepredvidivi. Koliko god vas to čudilo ili brinulo, važno je da ih ne osuđujete. Ako se pronalazite u izjavama: „Na šta to ličiš?”; „Kakvu to muziku slušaš?”; „Nije valjda da se sa njima družiš?” ili „Od kada si postao tako osetljiv na sve?”, pod hitno prestanite. Njima nije potrebno vaše iščuđavanje, zgražavanje ili osuda. Ako već niste pozitivni u pogledu njihovih promena i izbora, bolje nemojte komentarisati ništa. Deca su u tom periodu osetljiva jer su nesugurna po pitanju svog identiteta i zato im nemojte otežavati. Budite prisutni, primetite promene i prihvatite ih kao deo realnosti.

Pričate li o tabu temama?

Zapitajte se da li ste stavljali pod tepih teme kao što su seks, religija, droga ili recimo novac. Ako ste izbegavali da otvoreno razgovarate o tim pitanjima (jer možda po vašem mišljenju nije bilo vreme za to), budite sigurni da ste propustili važan trenutak u izgradnji odnosa sa detetom. Ako primetite da bi vaši adolescenti pokrenuli neku ovakvu temu, mudro to prepoznajte i budite iskreni. Sigurno ne želite da o tome dete sazna prvi put iz nekih drugih izvora. Ako interesovanje za to postoji, neće tek tako nestati. Roditelji su ponekad u strahu, pa pomisle da ako se o drogama i alkoholu ne priča, dete neće posegnuti za tim i ako se izbegnu teme o seksu, njihovo dete neće prerano stupati u seksualne odnose. To je mit. Ne posramljujte i ne sputavajte, nego pomozite detetu da razreši neke početne dileme ili da se pohvali pred vama šta to već zna. Tako će steći samopouzdanje, a u vama videti oslonac.

Koliko ste invazivni?

Da li tinejdžere grlite, ljubite i mazite kada to oni ne žele? Da li želite da budete deo njihovih aktivnosti kada im to smeta? Da li imate potrebu da ispratite svaki njihov korak? Ako su vaši odgovori potvrdni, možda ste invazivni. U ovom periodu, za tinejdžere je od velikog značaja da to ne budete. Verovatno ste prepoznali da je došao momenat u njihovom razvoju kada sve manje žele vašu blizinu i u fizičkom i u socijalnom smislu. Ako vam jasno stave do znanja da ne žele vaše prisustvo, ispoštujte to. Ne mrze vas i niste prestali da im budete potrebni, samo žele da u nekim aktivnostima budu sami sa sobom. Sasvim je očekivano da u ovom uzrastu mlada osoba postane svesna svog integriteta i da nauči da ga brani. Vi ste prve osobe sa kojima dete može da ispita i postavi granice i zato je važno da budete saveznik u tom procesu.

Koristite li pohvale?

Ako vaše dete raste, ne znači da mu pohvala i lepa reč više nisu potrebne. Roditelji ponekad misle da će razmaziti „veliko dete” time što ga hvale za ono što je uradilo ili što upućuju komplimente. Budite bez brige, ako to umereno činite, vaš tinejdžer neće postati uobražen i pun sebe. Naprotiv, rezultat toga biće veća sigurnost u sebe i sopstvene postupke. Ako se uspeh podrazumeva, a pozitivni postupci i promene ponašanja ostaju neprimećene, do deteta stiže poruka da ono nije vredno pohvale i da tako i zaslužuje. Takve osobe razvijaju strah od neuspeha, perfekcionizam, kao i nepoverenje u sebe i druge.

Da li kontrolišete?

Iako vam možda teško pada činjenica da sve manje znate o čemu vaše dete misli, kako provodi vreme i sa kim, NEMOJTE KONTROLISATI. Ne preturajte po detetovim stvarima i ne ispitujte svakodnevno gde i sa kim je bio/bila, ko je sve bio, šta su pili, šta su radili…Ako to radite, zatvarate vrata vašem adolescentu da vam se samovoljno otvori ili zatraži savet. U pubertetu je kontrola nešto poput okova. Ona sputava razvoj odnosa, lične sigurnosti i sistema vrednosti. Urušava sve što ste prethodno izgradili sa svojim detetom. U redu je da brinete i da želite da ono krene dobrim putem. Kontrola nad detetom u tome ne pomaže. Ne osuđujte unapred. Ne učitavajte svoj strah u detetove postupke i način života. Umesto toga, budno pratite i strpljivo sačekajte momenat da vam dete otvoreno priđe. Otvorite se vi prvi. Pokažite prihvatanje. Jedino tako ćete izgraditi poverenje.

Par reči za kraj

Možda bi vam, pored ovih pitanja, bilo korisno da se nekako mislima vratite u period svoje adolescencije i tu postavite još pitanja za svoje roditelje. Šta ste to želeli da ih pitate, a nikada niste? Da li ste na neki način bili uskraćeni? U kojim aspektima života vam je falio roditelj? Kako ste tada zamišljali pravog roditelja? Imaginacija može uvek da vam pomogne da osvestite koja vrsta podrške vam je bila potrebna u detinjstvu i mladosti, a sada kao roditelj to pokušavate da nadoknadite. To svi radimo i to je u redu. Od koristi je da to što nedostaje osvestimo i pružimo sami sebi u zrelom dobu, a onda potom i svom detetu koje se razvija u odraslu osobu.

Autor: Tamara Kostić, psihološkinja

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama