U to vreme, te bejbi bum generacije kada sam ja rođen, škola je još bila jedan put ka uspehu, kaže profesor doktor Miodrag Zec, ekonomista i redovni univerzitetski profesor u penziji.
„Komunizam je imao tu dobru osobinu da je davao svima šansu da se školuju. To mu je objektivno velika vrlina. Imao je jedan odbir, da iz tog tela narodnog izvuče najkvalitetnije. I poštovao je princip kompetencije, umesto principa podobnosti. Možda nisi mogao biti direktor NIS-a ako nisi podoban, ali si mogao, na primer, biti tehnički direktor. To se već od 90-ih godina promenilo.“ – kazao je profesor Zec.
Naglasio je da je za jedno društvo strašno važno upravo to da li ono može iz narodnog potencijala da izvuče maksimum.
„Kao što dobar majstor iz drveta napravi dobar proizvod koji možda košta milion dolara, recimo. Tamo u mojoj postojbini, BiH, dok je bio rat, Kforovci su našli takozvani ptičji javor. To je bilo tamo negde kod Petrovca i oni su, u toku rata, sve to posekli i odneli. A ptičiji javor je jedno vrlo retko drvo od kog se prave najkvalitetnije violine, Strdivarius. Da je neko od naših to drvo pronašao, on bi na njemu ispekao prase. A ovaj što ga je našao odvukao ga je u Veronu, Kremonu, napravio od njega stvar tešku 700 grama, a koja vredi milion dolara. Ako se tako odnosi prema drvetu, šta mislite, kako tek prema čoveku.“ – ispričao je profesor Miodrag Zec.
On je objasnio da uspešna društva imaju način da prepoznaju kvalitet, da ga identifikuju i usisaju u sebe.
Govoreći o američkom sistemu izgradnje društva i obrazovanja, profesor Zec kaže da je to sistem koji se hrani došljcima.
„Njihov sistem kaže – vi tamo gajite decu, vodite ih u obdaništa u Beogradu, Novom Sadu, a oni će meni svojom voljom da dolaze i ja ću ih puštati u sistem. Meni univerzitet služi kao mrestilište da ulovim talenat i da ga proguram u sistem. Suprotno tome, imate države i narode koji troše stanovništvo kao neograničen resurs i koji ne izvlače maksimum. Da li je sada možda rođen najveći kompozitor u, recimo, Manđelosu? Imamo li mi sistem koji će ga pronaći i identifikovati? Koji će mu dati šansu? Nezavisno od porekla i novca…“ – zapitao se profesor Zec.
Prisećajući se svog školovanja, kaže da je završio gimnaziju što je bila prva selekcija tada i put ka dalje. Bile su, objasnio je, zanatske škole i ove „pobočne stvari“, poput medicinske. Ali gimnazijalci su bili, još u ono vreme, „janjičari, sposobni da idu dalje.“
„Ja sam upisao gimnaziju i nas je tad bilo 32 upisanih. Samo nas je 16 završilo školu. Nije se tu postavljalo pitanje. To i jeste kao levak – ti odozgo sipaš, pa dole šta ispadne. A kod nas je taj levak okrenut naopako. Najteže je upisati se. Ko se upisao taj je i doktorirao. Bez veze je to…“
Govoreći o tadašnjem gimnazijskom obrazovanju, profesor Zec kaže da se učilo dosta i da je dignitet profesora bio na višem nivou.
„Moji profesori u jednoj običnoj gimnaziji dostojniji su svog posla nego ja svog, koji sam bio jedan od mlađih profesora Univerziteta u Beogradu. Ja ne znam šta se s nama desilo. Kad pogledam njih, ne tada da su mi delovali veliko, već mi i sada deluju. Ali ovi ključni predmeti, fizika, matematika, istorija, latinski… sve su to legende. On kad ide gradom, čaršija klima glavom. Prosto se znalo, kad ide Pero Latinac, Muharem matematičar, to se svi sklanjaju.“ – priseća se profesor Zec.
Učilo se, kaže on, mnogo, a kao četvrto dete i prvi sin u svojoj porodici, mnogo je čitao i knjige starijih sestara.
„Kad nešto čitaš, ti uđeš u taj duhovni svet. Ja sam Tolstoja čitao od Hadži-Murata, do Vaskrsenja. Sve. Na komad, na metar. I ti si u taj jedan svet ušao, to je trajalo. Pre tri ili četiri godine ponovo sam pročitao Tolstoja, u celini, da vidim da li mi je drugačiji. Neki su mi pisci bili bolji, neki gori. Meni lično je Tolstoj ostavio lošiji utisak sada, nego tada. Ali, ti kad uđeš u tu celinu, ti si putovao. Sneg pada, nadire Kutuzov. A sad se to sve svodi na jedan TikTok, jedan klik. Ali kad ti uložiš trud da nešto naučiš, ti to možeš svuda sa sobom poneti. Sad svi misle da je znanje svima dostupno, da je znanje džabe, da znanje ne treba da se plaća, da ću ja to lako proveriti… I ja zaista tvrdim, kad se isključi internet, a ne bih isključio da će se isključiti, u Aziji, Americi, Novom Sadu, pola ljudi se neće vratiti kući. Jer su oni atrofirali.“ – kazao je profesor Zec gostujući u podkastu Nekretninko.