Profesor doktor Miodrag Zec specifičan je po tome što nema dlake na jeziku, a jezik kojim on govori lišen je pretencioznosti i visokoparnih izraza iako mu oni, kao profesoru, sigurno ne manjkaju. On bira da govori jezikom naroda koji će razumeti svi – od domara do akademika.
Suprotstaviti se njegovim rečima, retko se ko usudio.
”Kod nas nedostaje jedan važan princip, a to je da kompetencija treba da bude KLJUČ. A šta je najviše kažnjavano i ko je kod nas najviše kažnjen? Pa najviše je kažnjen obrazovani deo društva i oni koji žele da se obrazuju. E oni su stradali. I oni su remetilački faktor.” – kazao je profesor Zec.
Osvrnuo se profesor nedavno i na situaciju u kojoj se našao obrazovni sistem, a naročito Beogradski univerzitet.
”Nakon perioda kad smo formirali državu, od vremena Dositeja Obradovića, kad smo smatrali da je obrazovanje važno, došli smo do vremena kad smo pred rušenjem jedne strašno važne zgrade koja je važnija od auto-puta. Ja se bojim da će posle svega ovoga biti urušeno nešto najvažnije što srpski narod ima, a to je Beogradski univerzitet. Sa svim njegovim manama, mi svetski proizvod nismo imali osim Beogradskog univerziteta. I sad smo došli do toga da se on urušava i rastače, a tek ćemo videti koje su posledice urušavanja konstrukcije koja se zove Beogradski univerzitet.” – kazao je Miodrag Zec, penzionisani profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu.
Taj trenutak kad ćemo se osvestiti doći će onda kad shvatimo da nemamo više nikoga ko nešto stvarno zna i ko znanjem može da stane rame uz rame sa razvijenim svetom.
”Bez obzira na sve, Beogradski univerzitet je visoko rangiran na svetskoj lestvici. Ne postoji u Srbiji nijedna fabrika, nijedna druga institucija koja može da izdrži jedan test konkurencije i da bude između 300. i 400. mesta na svetu, u konkurenciji od 3000 najboljih. Ne postoji. Posebno ne u bazičnim naukama. Ko drži Beogradski univerzitet u samom vrhu? Ne drže ga menadžerski fakulteti, nego Prirodno-matematički, Elektrotehnički fakultet, baš oni koji su u srcu protesta. Tu je najjača pobuna, kod tog dela ljudi koji mogu da odu. Svi studenti elektrotehnike mogu sutra da se pokupe i da odu. Što će se i desiti.” – upozorava profesor Zec.
On ističe da mnogi koji u našem društvu uživaju ozbiljne privilegije nigde u svetu ne bi mogli da budu to što jesu. A sa studentima matematike, informatike, fizike, hemije… upravo je obrnuto. Oni mogu da odu bilo gde i da budu i više nego što im se nudi ovde.
”Mogu da odu, ali oni šalju vapaj, traže da im se omogući da ostanu. I to se onda doživljava kao remetilački faktor. Ja sam, kao profesor u penziji, duboko potresen što ljudi ne vide da ćemo ostati bez elementarnog znanja. To sam više puta rekao, ja bih sve one koji imaju vlast u našem društvu, obavezao da se leče kod ministara koje su oni postavili. Ne da, kad dođe vreme, idu u inostranstvo ili da se leče privatno. Tad bi videli koliko je važno i koliko se teško znanje stiče. Ako jedno društvo najniže vrednuje znanje i ako su plate represivnih organa duplo veće nego plate učitelja, onda se doživljava to što ćemo mi doživeti.” – kazao je profesor Zec.
Dodaje da nad nama stoji duhovna nadstrešnica koja preti da se uruši.
”Ta će nadstrešnica potopiti mnogo više ljudi nego ona koja je pala u Novom Sadu. Mnogima nije jasno šta se zapravo ruši. Ruši se ključna sposobnost jednog društva, a to je znanje. Jedna nacija kad ponizi znanje, kad prestane da bude važno sumnjati… prosto, ne postoji država koja je uspela, a da u svom temelju nema znanje. Ne postoji.”