„Ти у школи прво научиш неке чињенице, али мање-више, код великог дела професора је забрањено мислити. То је велики проблем школе, али и државе. Забрањено је мислити. Ми годинама, не само сада, цели комунизам је био против чега? Па против индивидуализма и грађанског понашања. А слободан човек је грађанин. Ми страшно вапијемо и бирамо људе који од нас чине поданичички менталитет сматрајући да је то удобно. Комфорно. Топло. Да ако се умилиш вођи да ћеш моћи да решиш нека питања. И то тако и буде.” – казао је у свом стилу професор Миодраг Зец који је деценијама био редовни професор Филозофског факултета у Београду.
Појашњава да је нама ускраћен развој страшно важног осећања индивидуалности.
”Да можеш да кажеш ЈА знам, ЈА могу, ЈА хоћу, ЈА студирам. Ја не понављам оно што ми је рекао Зец Миодраг. Провео сам 45 година у академској средини, само то сам и радио. И увек сам студентима и у Босни и овде говорио да уче из најбољих светских уџбеника. А овде је по закону било да мора професор да напише свој уџбеник. То је дубоко погрешно, увек сам говорио. Не може сваки поп да пише библију. Библија је једна, а ја тумачим стари и нови завет. Али не, ја терам студента да поновe оно што сам ја написао. То је потпуно погрешно.” – истиче професор Зец.
Каже да је кључно за друштво да дозволи мишљење и отвори јавни простор за сукоб мишљења, па да можеш кроз тај процес да дођеш до најбољег мишљења.
”То мора кроз школу. Мора се развити простор за мишљење. А шта ми имамо? Дете кад нешто каже, ради, кажу му ’ћути, шта ти знаш’, у школи ’ћути, шта ти знаш, ради како ти се каже’, у фирми ’вежи коња где газда каже и гласај како ти јакажем’. И тако се губи грађанин, а добија поданик. Али знате шта је ту проблем? Што поданик није креативан. Поданик није на дужи рок ни економски рентабилан. Да је роб био економски исплатив, ми бисмо робове имали и данас.” – објашњава професор Миодраг Зец.