„Ti u školi prvo naučiš neke činjenice, ali manje-više, kod velikog dela profesora je zabranjeno misliti. To je veliki problem škole, ali i države. Zabranjeno je misliti. Mi godinama, ne samo sada, celi komunizam je bio protiv čega? Pa protiv individualizma i građanskog ponašanja. A slobodan čovek je građanin. Mi strašno vapijemo i biramo ljude koji od nas čine podaničički mentalitet smatrajući da je to udobno. Komforno. Toplo. Da ako se umiliš vođi da ćeš moći da rešiš neka pitanja. I to tako i bude.” – kazao je u svom stilu profesor Miodrag Zec koji je decenijama bio redovni profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu.
Pojašnjava da je nama uskraćen razvoj strašno važnog osećanja individualnosti.
”Da možeš da kažeš JA znam, JA mogu, JA hoću, JA studiram. Ja ne ponavljam ono što mi je rekao Zec Miodrag. Proveo sam 45 godina u akademskoj sredini, samo to sam i radio. I uvek sam studentima i u Bosni i ovde govorio da uče iz najboljih svetskih udžbenika. A ovde je po zakonu bilo da mora profesor da napiše svoj udžbenik. To je duboko pogrešno, uvek sam govorio. Ne može svaki pop da piše bibliju. Biblija je jedna, a ja tumačim stari i novi zavet. Ali ne, ja teram studenta da ponove ono što sam ja napisao. To je potpuno pogrešno.” – ističe profesor Zec.
Kaže da je ključno za društvo da dozvoli mišljenje i otvori javni prostor za sukob mišljenja, pa da možeš kroz taj proces da dođeš do najboljeg mišljenja.
”To mora kroz školu. Mora se razviti prostor za mišljenje. A šta mi imamo? Dete kad nešto kaže, radi, kažu mu ’ćuti, šta ti znaš’, u školi ’ćuti, šta ti znaš, radi kako ti se kaže’, u firmi ’veži konja gde gazda kaže i glasaj kako ti jakažem’. I tako se gubi građanin, a dobija podanik. Ali znate šta je tu problem? Što podanik nije kreativan. Podanik nije na duži rok ni ekonomski rentabilan. Da je rob bio ekonomski isplativ, mi bismo robove imali i danas.” – objašnjava profesor Miodrag Zec.