O lekovitim svojstvima meda, ali i o njegovoj izuzetnoj nutritivnoj vrednosti često se piše i govori. Vrsni dečji gastroenterolog doktor Vojislav Perišić kaže da je to namirnica koju treba jesti svakog dana, ali koja ima i dejstvo melema, u bukvalnom smislu te reči.
”Dok sam ovamo dolazio, setio sam se jedne situacije od pre 40 godina, kad sam bio u inspekciji u Čačku u bolnici. Leži jedna popadija sa ranama od proširenih vena i ja pitam vrhunskog hirurga tadašnjeg, koji je bio doajen hirurgije, primarijusa doktora Kojića: ’Gosn primarijuse, a kako vi ovo lečite’, a on kaže sestri da podigne kompresu sa rane. Ona podigne kompresu, a ono ispod – med na rani. To je bio prvi moj susret sa medom kao lekom i to ne uzimanjem na usta.” – ispričao je prof. dr Perišić gostujući u Jutarnjem programu TV Prve.
Kaže da je to recept koji možemo i kod kuće primenjivati.
Profesor Perišić je, inače, pomalo netipičan lekar koji jednako pažnju pridaje i prirodnoj medicini, kao i modernoj. Govoreći o medu, kaže da je on sterilan, da je antiseptik, te da nema tog meda koji je kontaminiran bakterijama.
”Zbog svog hemijskog sastava, med nema bakterija. Isto tako, nikad se ne može pokvariti.” – tvrdi dr Perišić.
Šta znači kad se med ušećeri?
”Kad su sitni kristali u medu na površini, samo na korici. To je dobro – čuvaju med. A kad su krupniji kristali, to znači da je onda med sa šećerom” – objašnjava ovaj profesor.
Dodaje i da, što je med tamniji, to znači da je on bolji.
”Tu pčele idu po livadskom cveću i uzimaju sve ono što je najbolj. Celo leto skupljaju sve ono što je najbolje iz polena. Ako je svetliji, kao lipov, onda on nije baš prvog kvaliteta. Zato je i duplo jeftiniji.” – otkriva doktor.
Govoreći o bagremovom medu i o tome zbog čega je skuplji od ostalih, doktor tvrdi da je tu pomalo stvar i marketinga, a da je livadski – bolji.
Da bismo otkrili da li je med pravi, doktor kaže da treba da pogledamo kako on izgleda nakon što je malo stajao. Ako se odozgo uhvatila tanka korica kristala, od glukoze i fruktoze, to je pravi med. A ako uronite kašičicu unutra i vidite da su i unutra krupni kristali, to je, kaže profesor, ”lažnjak”.
Alergija na med
Profesor Perišić kaže da oko 12% populacije ne podnosi med, a da jedna u 600.000 osoba čak može imati fatalnu hipoglikemiju od meda – da uzme svega dve ili tri kašike i padne u hipoglikemijsku komu.
”To je najčešće kod Švajcaraca, svaki 5000. ima taj problem. Reč je o genetici.”
To da li spadate u onih 12% kojima med ne prija, znaćete tako što ćete uzeti, recimo, dve kašičice meda i pratiti kako to podnosite. Ako se ne osećate dobro, ako se znojite, ne prilazite medu više nikad. U životu, kaže dr Perišić.
Prava dnevna doza meda je, tvrdi on, upravo dve kafene kašičice meda.
”I nije uopšte bitno da li je kašičica metalna ili drvena. To je samo priča.” – otkrio je profesor Perišić.