Једног дана, један слепи човек седео је на степеницима
једне зграде,
са сесиром близу својих стопала и једним натписом на коме
је писало:
„Слеп сам, молим вас прузите ми помоц.“
Један слуцајни пролазник, игром случаја стручњак за
рекламу, који је
туда пролазио, зауставио се запажајући да је у шеширу
било присутно само неколико металних новчића.
Савио се да би му пружио новац, затим, и без питања за
дозволу,узео је картон, окренуо га исписавси нови натпис.
У току поподнева случајни пролазник се вратио до слепог
човека запажајући да је његов шешир овом приликом био пун новчића
и новчаница.
Слепи просјак препознавајући га по кораку упутио му је
питање да није био он тај који је нешто написао на картону и
шта је то могао написати.
Нашта ће пролазник одговорити:
„Нисам написао неистину – само написах твоју поруку на
другацији начин“, насмеши се и изгуби у гужви.
И тако слепи човек није сазнао да је натпис једноставно
гласио:
„Данас је пролеће … а ја га не могу видети“.
Промени стратегију када се око тебе све наопако креће
и видећеш да ће се пре или касније окренути на боље.