Први знакови да дете не чује често повезани с говором

Прекретнице у комуникацији вам могу помоћи да уочите прве знакове недостатка слуха код вашег детета. Ако сте забринути на било који начин око дететовог развоја, одведите дете доктору и проверите слух.


Бебе почињу да чују и препознају ритам и мелодију гласова неколико месеци након рођења. Када им се обраћамо, оне нам одговарају неким обликом гугутања. На време не третирана инфекција уха, може имати катастрофалне последице за бебин слух и говор. Тиме се утиче на њихово школовање, каријеру и уопштено квалитет живота. Ове чињенице ниједан родитељ не би требало да схвати олако. Прекретнице у комуникацији вам могу помоћи да уочите прве знакове недостатка слуха код вашег детета. Ако сте забринути на било који начин око дететовог развоја, одведите дете доктору и проверите слух.

Како дојенчад и бебе са нормалним слухом најчешће реагују?

Новорођенчад се најчешће препадну и трзну при изненадним и гласним звуковима. Понекад чак и окрену главу у правцу гласа.

Два месеца старости – слух бебе се побољшао. Сада могу да разликују звукове различитог тона и интензитета.

Три до четири месеца старости – беба почиње да препознаје глас родитеља и може изговорити консонанте М, К, Г, П и Б и неколико вокала.

Са пет до шест месеци старости – беба се смеје, а неразумљиви звукови почињу све више и више личити на реч.

Са осам до девет месеци старости – беба почиње да разумева везу између речи и геста.

Једанаест до дванаест месеци старости – беба почиње да изговара једноставне речи као што су мама, баба и слично. Наравно, беба још увек не зна шта те речи значе.

Потпуна евалуација слуха

Могуће ја да вашој беби треба провера слуха ако:

– скрининг слуха у болници указује на могући проблем;

– нисте уопште урадили скрининг слуха;

– беба не рагује нормално на звук, (према наведеној листи горе).

Ваша беба или ваше дете треба целокупну евалуацију слуха ако:

– не реагује на ствари које му говорите или уопште не разуме да се њему обраћате;

– тражи од вас да понављате оно што сте већ рекли (старије дете);

– гледа лево и десно да би пронашло одакле долази ваш глас или било какав други звук;

– почиње да говори касније, у односу на другу децу истог узраста;

– тешко му је да препозна један глас, када више људи прича;

– не чује брзе или слабе/тихе звукове;

– постиже лошије резултате у школи.

Дете у било ком узрасту треба потпуну евалуацију слуха ако:

– тражи од вас да поновите оно што сте већ рекли (старија деца);

– је добило неку болест која може узроковати недостатак слуха;

– има дијагностификовану болест, која понекад укључује недостатак слуха;

– је примило медицинску терапију која, као нус појаву, може узроковати недостатак слуха;

– имате некога у породици (ближој и даљој) ко има недостатак слуха (недостатак слуха може бити наследан).

Уобичајена понашања код деце која не чују добро:

Тужна – јер не разумеју шта људи око њих говоре;

Љута и фрустрирана – јер не чују и не могу комуницирати;

Стидљива – поготово у присуству непознатих особа, јер их не разумеју шта говоре;

Тиха и повучена у школи – не разумеју учитеља и не могу да прате инструкције (важи и за васпитачице у вртићу);

Преуморна – да би чула деца која имају проблем са слухом морају потрошити много енергије. Често су увече преморена.

Лоше понашање – понекад проблеми са понашањем могу имати везе са недостатком слуха. Фрустрација коју дете осећа, због недостатка слуха, може бити покретач лошег понашања.

Лоше самопоуздање – вршњаци могу мислити да су ова деца ментално заостала, јер су пропустила неку информацију и не могу их пратити у активностима. Као резултат тога, деца почињу да верују да нису способна да ураде исте ствари као и њихови вршњаци.

Извор: Predskolske.ba