Suštinski je važno to što između deteta i majke postoji zajedničko psihoemotivno polje. To je aksioma: psihoemotivno stanje majke se odražava na stanje deteta.
Majka i dete su jedna psihoemotivna struktura, jedno polje. Ono što se događa sa detetom majka odmah oseća i obrnuto. Dete je – sasud majčine ljubavi. Kada je dete puno majčine ljubavi, ono je srećno, normalno se razvija. Ako mu nedostaje mamine ljubavi, postaje nervozno, počinje da boluje od duševnih, nervnih ili fizičkih bolesti. Ne nastaju sve bolesti, naravno, od nedostatka mačinske ljubavi ali kod svake postoji bar delić toga. Nedovoljno voljeno dete se loše ponaša, kapriciozno je, neposlušno.
Može početi da muca, da piški u krevet. A ako je doživelo traumu, dobilo infekciju, ozdravljenje ide sporo i loše bez majčine ljubavi. Ako ga majka napuni svojom ljubavlju, dete se menja i pojavljuju se druge mogućnosti u njegovom lečenju. Pri svakoj bolesti.
Majka treba da voli dete nezavisno od toga kakvo je ono – poslušno ili ne, bolesno ili zdravo. Ne stavljati mu uslove: voleću te ako budeš takav i takav… Ne, majčinska ljubav treba da bude bezuslovna.
Majčin glas
Od početka trudnoće, sve što postoji kod majke, postoji i kod deteta…Mamin glas je uvek uz njega. Majka je uvek tu. A šta je to glas? Glas odražava psihoemotivno stanje majke. Mami je lepo, mama je u lepom raspoloženju, kod mame je sve prekrasno, mama se smeje i njen glas je radostan. I šta još? U njenoj krvi je “hemija radosti“. Jer se iza svakog osećanja krije još i hemija.
I obrnuto. Mama je u očajanju, uznemirena, glas je utučen i tako dalje. A šta je u krvi? U krvi je hemija nemira i očajanja. A to znači i plod je u nemiru i depresiji, kao i majka…I kakvo će se roditi dete? U najboljem slučaju neuropata. A u lošijem – sa jakim kompleksom urođene agresije.
U trenutku porođaja događa se nastanak najjače emotivne veze između mame i deteta.
Dalje dete raste, mamin glas nastavlja da se čuje. Ono ga stalno sluša. Tada, kad je dete bilo u utrobi, govorili smo o hemiji raspoloženja i njenoj razmeni sa mamom. I ta hemija je tesno povezana sa emotivnom bojom glasa. I kada dete već postoji samostalno, glas majke svejedno produžava da deluje na njegovo emotivno stanje.
Sada kod njega već njegova spostvena hemijska “laboratorija“ obrađuje tu istu hemiju koja je bila za vreme trudnoće. Ono već samo proizvodi. Znači, ako je majka razdražena, osim neposrednog psihogenog egzogenog (spoljnjeg) uticaja na svest deteta, postoji i endogeni (unutrašnji): dete odgovara svojom hemijom na stanje majke.
Zatim se dete razvija, reč dobija svoje istinsko značenje. Ono počinje da shvata reč i nastupa nova etapa opštenja majke sa detetom: kada ne treba samo misliti na to da se preda pravilno emotivno stanje, već i misliti na to što govoriš.
Metodika Dr Drapkina – Vitamini majčinske ljubavi