Свака пета млада особа у Србији, узраста од осам до 19 година, испуњава критеријум за барем један психолошки поремећај, показује ново истраживање Центра за младе. Забрињава и број младих који се самоповређују, што повлачи низ питања о алармантности овакве ситуације, као и како се посветити превенцији сличних случајева.
Према истраживању Центра за младе утврђено је да се сваки седми ученик самоповређивао током живота, преноси Нови магазин.
Пет одсто ученика има паничне и анксиозне нападе, а око два одсто муче поремећаји у исхрани. Приметан је и пораст хиперактивних поремећаја са поремећајима пажње, који је констатован код 1,7 одсто ученика. Поремећаји понашања примећени су код 2,2 одсто испитаника.
Када је реч о зависности младих од интернета, истраживање је показало да у просеку проводе око четири сата дневно на друштвеним мрежама.
Коментаришући податак да млади у просеку проводе четири сата на интернету, психолошкиња Ана Мирковић за Данас наводи да поједина истраживања показују да деца у Србији проводе и више времена на интернету, односно, највише времена од све европске деце.
„Поједини врло често викендом проводе и до девет сати на интернету, што показује да су и они дани који су предвиђени за породичну динамику заправо препуштени деци да буду сами са екраном, сада то јако утиче на њихово ментално здравље. За толико времена примимо неколико хиљада порука и све те поруке су извесна доза стреса за наш нервни систем, а последично и за душу и менталну хармонију. Највећи број информација које долазе умеју да буду врло стресне, узнемирујуће, да често буде анксиозност, умеју да појачају и несрећно стање код деце“, објашњава Мирковић.
Додатан проблем са коришћењем интернета је, како каже наша саговорница, то што дете само конзумира све информације које му долазе, најчешће преко слушалица и екрана, где старији нису уопште укључени.
„Знамо да су деца врло вулнерабилна, осетљива, да немају развијено критичко размишљање, још увек најчешће немају ни логичко закључивање које креће тек са 12 или 13 година. Све то доприноси да деца често примећују да имају анксиозне нападе, често ће рећи да су депресивни и то јесте директно последица хиперконзумације, неконтролисаног садржаја који у огромним количинама долази путем телефона, односно са интернета и друштвених мрежа“, указује Мирковић.
С обзиром на то да се истраживање Центра за младе фокусира на децу која су још увек у основним и средњим школама, Ана Мирковић сматра да би било лепо да школски психолози могу да послуже као прва линија подршке.
„С друге стране, овако како су школе сада конципиране, мислим да школски психолози немају ни ингеренције, ни времена, ни могућности да се баве менталном хигијеном или последично враћањем у баланс деце које имају неких менталних проблема, јако је мали број психолога на много школа. Врло мало се пажње посвећује менталној хигијени, односно превенцији менталних болести или помоћи детету које има проблем. Идеално би било да пошто дете већински део будног дана проводи у школи и најчешће су проблеми везани за односе са вршњацима, да могу да траже помоћ психолога онда када имају проблема, али сви знамо да су психолози у школама стигматизовани, да се код њих иде само када направите неку велику глупост и да би свако дете волело да никад нема никакав сусрет са психологом током школовања“, указује Мирковић.