Naslovi koje poslednjih dana čitamo na domaćim portalima ne mogu nas ostaviti ravnodušnim.
„Devojčice od 10 godina tverkuju i video kače na TikTok“
„Po život opasni izazovi na Instagramu za kojima su tinejdžeri poludeli“
Osim što se moramo zapitati gde smo, kao društvo, zakazali, oni među nama koji imaju decu, sigurno postavljaju sebi pitanje – šta da uradim da ovo ne bude moje dete?
„Društvene mreže su postale deo našeg života i od toga ne možemo pobeći. Današnji roditelji su zbunjeni ponašanjem svoje dece zato što je to nešto što prethodne generacije nisu imale u iskustvu i još se traži najbolji model kako prići toj pojavi i kako u skladu s tim prilagoditi svoj pristup i vaspitanje deteta.“ – kaže za naš portal Nikolina Milosavljević, dečji psiholog, psihoterapeut i praktičar terapije igrom.
Ona objašnjava da je najveći izazov napraviti balans između dopuštanja detetu da bude na društvenim mrežama kako ne bi bilo izolovano od svoje generacije, i odrediti dozu toga da ona bude normalna i prihvatljiva.
„Društvene mreže za jednog tinejdžera zapravo predstavljaju igralište gde se povezuje i upoznaje sa drugom decom. Ono što je nekada za nas bio odlazak u parkić sa društvom, za njih su to društvene mreže i aplikacije za komunikaciju. S obzirom na to da su roditelji kao deca sklapali prijateljstva ‘uživo’, teško razumeju način povezivanja preko društvenih mreža i to može predstavljati tačku konflikta. Međutim, činjenica je da kada dete uđe u određene godine, ono će tražiti da bude deo tog sveta, zato što je njegova drugarica/drug već otvorio nalog i roditelji od toga ne mogu pobeći.“ – kaže Nikolina za naš portal.
Šta kad dete kaže „Želim TikTok“
Nikolina Milosavljević kaže da je jasno da roditelji ne mogu da kontrolišu svaki detetov korak, ali mogu preventivno reagovati da smanje verovatnoću ili rizik da se tako nešto dogodi.
„Prvi korak u tome je da sami budu upoznati sa trendovima i da prate detetova interesovanja. Drugim rečima, da upoznaju svoje dete. Na primer, ukoliko im dete dođe iz škole sa pričom o TikToku i željom da otvori taj nalog, treba da se dogovore da zajedno, na telefonu roditelja instaliraju TikTok i zajedno pogledaju kakva je to aplikacija, da je zajedno istraže i vide čega sve ima. Kroz zajedničko gledanje TikTok-a, upoznaćete i svoje dete i njegova interesovanja, ali i dobiti priliku da na nenametljiv način kažete svoje mišljenje i pričate sa detetom o svojim iskustvima iz svog detinjstva. Drugim rečima, ovo je možda jedan dobar način da se povežete sa detetom i kroz to edukujete svoje dete koje sve opasnosti postoje na internetu, kako se treba ponašati na internetu, kakve slike i snimke deliti, koji je rizik i posledice kada se na društvenoj mreži podeli neki snimak koji nije primeren, kao i kako se treba ponašati kada se dogodi nešto što može da ugrozi bezbednost deteta.“ – objašnjava naša sagovornica.
Kako vršnjački uticaj raste, korisno bi bilo uključiti dete u vršnjačke grupe i edukacije gde se priča o internetu uopšte, o opasnostima na internetu, ali i o dobrim stranama interneta, kako bi dete od svojih vršnjaka čulo i edukovalo se o pravim vrednostima kada je korišćenje interneta i društvenih mreža u pitanju.
Šta kad vam se učini da dete „izmiče“
Ukoliko se desi da dete „izmiče“, Nikolina kaže da je korisno razmisliti o tome kako na najmanje preteći način prići detetu i porazgovarati o svemu šta se dešava. Izraziti iskreno svoju zabrinutost i zamoliti dete da napravite drugačiji dogovor oko korišćenja interneta, igrica ili društvenih mreža gde će biti zadovoljene potrebe i roditelja, i deteta u isto vreme. Vrlo je važno da ovde pristup roditelja bude bez osude i pretnji.
„Kažnjavanje i oduzimanje telefona svakako nije rešenje, pogotovo u situacijama kada je za dete to sredstvo kojim se ono povezuje sa svojim drugovima i drugaricama i kroz to zadovoljava svoju potrebu za povezivanjem sa drugima. Međutim, uspostavljanje pravila kada i kako se telefon koristi, i to zajedno sa detetom, svakako jeste opcija.“ – objašnjava Milosavljević.
Zašto neka deca imaju potrebu za pažnjom na društvenim mrežama
Na ovo naše pitanje Nikolina odgovara da tu vrstu potrebe (da su omiljena, popularna, važna) imaju sva deca. Pitanje je samo njihove osvešćenosti šta je kvalitetan sadržaj koji će da plasiraju na društvenim mrežama, i kroz to zadovolje tu svoju želju i potrebu.
„Ukoliko se aktivno radi sa detetom na edukaciji oko korišćenja društvenih mreža i kako neki sadržaj može biti zloupotrebljen, manja je verovatnoća da će na svojim društvenim mrežama postavljati i pratiti onaj sadržaj koji prenosi loše vrednosti.“ – kaže Nikolina koja je i savetnik i edukator za roditelje po programu „Pozitivna disciplina“ i „Dovoljno dobar roditelj“.
Kako gledanje lošeg sadržaja na društvenim mrežama utiče na decu
Govoreći o ovoj temi, naša sagovornica kaže da loš sadržaj na društvenim mrežama, poput onog na kom devojčice na TikToku „tverkuju“, može zapravo da bude odlična prilika za edukaciju.
„Ako roditelj i dete redovno razgovaraju o onome šta se dešava na društvenim mrežama, roditelj ovakav jedan snimak uvek može da iskoristi da pita svoje dete šta misli o tome, kako gleda sada na aktere tog snimka, da li bi voleo/volela da je deo tog snimka, kako bi se osećao/la da je deo toga, itd… i kroz tako jedan prijateljski razgovor sa detetom može da se otkrije šta oni misle o svemu tome i da se dodatno edukuju o korišćenju društvenih mreža.“ zaključuje naša sagovornica.
Uloga roditelja u svemu tome je, nesumnjivo ogromna. Braniti deci pristup društvenim mrežama bez jasnog objašnjenja nije rešenje problema. Edukacija – i roditelja i dece, sigurno jeste. A upravo zahvaljujući internetu, do edukacije se danas lako dolazi.
Pogledajte i tekst o tome kako TikTok učiniti bezbednim za decu.