Roditelji imaju primarnu ulogu u formiranju dečje ličnosti, a posebna veza je ona između majke i ćerke, koja uči i formira se prema njenom modelu. Popularni ruski psiholog Mihail Labkovski ističe najčešće greške koje majke čine u odnosu sa svojim kćerkama, a koje se odražavaju na njihovo mentalno zdravlje i ukupni integritet ličnosti.
Da bi devojčica izrasla u stabilnu, samopouzdanu i zadovoljnu osobu, majke bi – prema Labkovskom – trebalo da izbegnu ovih 10 grešaka:
Odsustvo ličnog primera
Najveća greška koja se pravi u vaspitanju deteta, u ovom slučaju – devojčice, kako bi ona usvojila određena znanja i veštine, jeste njeno programiranje “moranjem”.
“Moraš da se ponašaš lepo!” “Trebalo bi da si fleksibilna!” “Moraš da voliš ovo ili ono!” “Moraš da naučiš…!” “Moraš…”
Postoji mnogo efikasniji način za usvajanje određenog znanja, koji isključuje psihički pritisak na dete. Umesto da svojoj ćerki nešto naredite, treba da kažete: “Hajde zajedno to da uradimo”. I, naravno, da to uradite!
Kada devojčica vidi da majka sa zadovoljstvom nešto radi, ona takođe želi da to nauči. Isto tako, devojčica neće usvajati ona znanja i veštine na kojima majka insistira, a koje sama ne voli ili ne praktikuje. Naprosto će podsvesno odbacivati proces usvajanja takvog znanja.
Osuđujući stav prema seksu
Druga učestala greška pojedinih majki jeste njihov osuđujući stav prema muškarcima i seksu.
Ako majke od detinjstva devojčici sugerišu negativan odnos prema muškarcima, ističući da njima “samo jedno treba”, devojčica odrasta sa osećanjem da su svi muškarci – nasilnici, a seks – nešto prljavo i nešto što treba izbegavati.
Njeno telo će u godinama hormonalnih promena i sazrevanja početi da šalje određene signale, što će dovesti do buđenja opozitnih osećanja. Biće razapeta između zabrana koje potiču od majke i unutrašnje želje za partnerskom vezom i seksom, što je naročito traumatično za mlade devojke.
Protivrečnosti koje dovode do unutrašnjeg konflikta
Devojčicama se i danas često servira prevaziđena formula za sreću po kojoj je najvažnije “udati se i roditi dete”. Još ako na to sve roditelji seks tretiraju kao “prljav posao”, rezultat takvih protivrečnosti biće – unutrašnji konflikt i strah od svakog odnosa.
Ovakvi stavovi ozbiljno povećavaju rizik od gubitka vlastite ličnosti. Devojčica izložena ovakvim pritiscima tokom odrastanja, može da izgubi iz vida svoje želje i mogućnost realizacije onoga što zaista u životu želi.
Preterana zaštita
Ovo je poseban problem. Majka je posesivna, čvrsto vezana za svoju ćerku, i toliko je okružuje brojnim tabuima da je to zastrašujuće. Bira i kritikuje prijatelje, zivka, provera. Devojčicama je oduzeta sloboda i mogućnost donošenja odluka, jer zaboga neke odluke mogu biti i pogrešne!
Proces razdvajanja je sasvim normalan kada govorimo od tinejdžerima od 14 do 16 godina. U ovom dobu, u njima se stvara potreba da sami reše sve što ih se tiče, i treba im pružiti šansu da se osamostaljuju.
Suprotno tome, ako tokom odrastanja majka previše brine o ćerki i oduzima joj autonomiju, može se dogoditi da ona izraste u nesamostalnu ličnost, koja će uvek očekivati da joj drugi rešavaju probleme.
Negativna slika oca
Bez obzira na to da li je otac deo porodice, ili majka sama odgaja svoju ćerku, ne postoji razlog da se o njemu priča u negativnom kontekstu i da se njegova pojava demonizuje.
Figura oca se ne sme omalovažavati, jer ako se ćerki govori da joj je tata na bilo koji način loš, devojčica se suočava sa osećajem stida, odgovornosti i krivice.
Dete ne sme biti opterećeno odnosom između roditelja, niti onim što jedan od roditelja čini.
Batine
Naravno, tući dete iz bilo kojeg razloga je nedopustivo, ali telesno kažnjavanje ponižava devojčice i više nego dečake.
Ako devojčicu tuku, ona će izrasti u inferiornu osobu sa sklonostima prema obrascu žrtve.
Ukoliko je otac taj koji je ćerku kažnjavao batinama, ona će u budućnosti birati agresivne partnere.
Odsustvo pohvala
Temelj samopouzdanja i samopoštovanja se gradi u detinjstvu. Ćerke treba hvaliti i pružati im podršku, kako bi razvile ljubav prema sebi i kako bi se formirale u zdravu, samopouzdanu ličnost. To je ključ njihove srećne budućnosti.
Svađe pred detetom
Roditelji ne treba da se svađaju pred decom, to je jednostavno neprihvatljivo. Posebno ako su predmet svađe lične osobine majke i oca, te uzajamne optužbe. Dete ne bi trebalo to da čuje.
U slučaju da se svađa dogodi pred detetom, oba roditelja moraju da se izvine, pomire i objasne da se nisu mogli nositi sa osećajima.
Ne treba zaboraviti da dete često preuzima odgovornost za sve što se dešava u porodici.
Komunikacija od (ne)poverenja
Ovde je reč o pogrešnoj akomodaciji devojaka u osetljivoj pubertetskoj fazi. Roditelji se često opredeljuju za jednu od dve krajnosti: dopuštaju sve da ne bi izgubili komunikaciju sa ćerkom, ili zabranjuju sve kako bi je zaštitili. Ovo nije rešenje.
Jedini način da se prevlada ovo osetljivo razdoblje jesu čvrst stav i ljubaznost. Čvrst stav u postavljanju granica a ljubaznost kao dobra volja u komunikaciji radi izgradnje povjerenja.
Za devojke u pubertetu je važno da imaju s kim da razgovaraju, koga da pitaju, da dobiju odgovore i na nesuvisla pitanja, da imaju s kim da podele svoja osećanja.
Ne reagujte impulsivno na ono što vam govore i ne koristite protiv njih ono što vam ćerke povere. U suprotnom, odrasla ćerka može jednom da konstatuje kako nikad nije verovala majci.
Uplitanje u životne stavove
Devojke nisu dužne da neguju takav sistem vrednosti koji afirmiše brak, roditeljstvo, gubitak težine, određenu profesiju i sve drugo što okolina od njih očekuje.
Ćerku treba podržati na takav način da se u životu realizuje onako kako ona želi, da bude ono što ona želi, da prihvati sebe i da se bavi onim čim ona želi, nezavisno o tuđim procenama i očekivanjima.
Samo u takvim uslovima devojčica će izrasti u srećnu i samopouzdanu ženu.