Ljudi danas osećaju veliki pritisak da je odlazak na more nužan, čak i kada ne mogu to da priušte, posebno ako imaju decu, kaže za Insajder psihološkinja Vesna Đukić. Sagovornica Insajdera ističe da odlazak na more, iako za to nemamo finansijskih mogućnosti, može prouzrokovati veliki stres. S tim u vezi je, dodaje Đukić, pitanje koliko taj odmor zapravo može da prija.
“More samo po sebi znamo svi da prija, da je lekovito. Ali, ima tu još dosta faktora koji mogu da doprinesu da se ne osećamo okej – ili što nismo uopšte otišli na more ili što odemo po svaku cenu”, navodi ona.
Kaže da pitanje odlaska na more ima i istorijsku podlogu u našem narodu, zato što je Srbija zemlja koja je siromašna.
“U periodu kada svi nismo imali bili smo solidarni. Ali danas, kada se dogodio radikalni kapitalizam, svi bežimo od toga da smo slučajno siromašni, odnosno da nemamo u nekom trenutku sebi da priuštimo. Toga se stidimo i izbegavamo da nam se dogodi da ne odemo na more, čak možda ne ni toliko što je to naša potreba, nego što će drugi videti da nismo otišli”, ističe Đukić.
Prema njenim rečima, taj standard pokazuje da “želimo da pripadamo višem staležu, da se na Instagramu vidi da smo bili na odmoru i da se osećamo kao deo privilegovane grupe”.
Na pitanje koliko je more zapravo važno sa psihološke strane, pa kakvo god ono bilo, Đukić odgovara da zavisi od toga šta moru pripisujemo.
“Da li osećamo da će nam dati instant sreću, da li je u pitanju teritorijalna sreća… Tu se radi o delu sreće na čekanju, kada sebi kažemo da ćemo cele godine raditi da bismo imali ta dva godišnja odmora. Što se mene tiče, to je jedan od najproblematičnijih delova, zato nas u tom slučaju melje svakodnevica, provodimo vreme na telefonu, neprestano smo užurbani… Zato smo smislili da će sve stati ako odemo na more i da ćemo tamo biti srećni, a ukoliko ne odemo onda je to veliki problem”, kaže Đukić.
„More nije magično rešenje za sve ono što smo mu pripisali“
U pitanju je, dodaje ona, psihološki teret koji sami sebi postavljamo.
“Mi toliko iracionalnih uverenja prepišemo tom moru da nam ono predstavlja više teret i problem nego realan odmor. Mislim da je statistika da oko 35 odsto ljudi u našoj državi nema mogućnost da ide na more. Šta ćemo sa tim?”, ističe psihološkinja.
Smatra da je postoji mogućnost da se izolujemo od posla, stresa i napravimo neku vrstu izleta u prirodu, te da se povežemo sa decom na dubljem nivou.
“Jer ako odemo na more na način da nam sve udara po džepu, onda je pitanje koliko ćemo se odmoriti. More nije magično rešenje za sve ono što smo mu mi pripisali”, ukazuje Đukić.
Na pitanje zašto se tako lako upoređujemo sa drugima, Đukić odgovara:
“Ovo je za nas evolutivni izazov, uopšte društvene mreže i poređenje sa tolikim brojem ljudi. Nekada smo se poredili sa svojim komšijama, kolegama na poslu, a sada sa tolikim ljudima… Naš mozak se suštinski još nije izgradio dovoljno, a verovatno hoće vremenom, da se od toga odbrani i prevaziđe tako nešto. Zapravo, gledajući društvene mreže i ljude koje i ne poznajemo a koji se hvale fotografijama sa odmora i pijuckaju koktele na plaži, instant poverujemo da su oni srećni i da je njihov život lep. A to uopšte ne mora biti tako, često i nije. A da bismo to objasnili našoj deci, moramo najpre da objasnimo sebi…” – kaže psihološkinja Vesna Đukić.
Ističe da su kod nas upravo društvene mreže i to što one predstavljaju specifičan problem jer smo mi učeni da brinemo o tome šta će da kaže komšija ili rođak.
”A sa pojavom Instagrama su se sve te komšije kojima treba da se pokažemo u najboljem svetlu multiplicirale i mi smo opterećeni time i ne umemo da formiramo odbranu i kažemo ’šta nas briga za to šta će neko da kaže’ i ’zašto bi mene interesovalo to što neko drugi ide na more, to ne oduzima ništa od moje sreće’”, upozorava Đukić.
Kaže da su roditelji ponekad i pod pritiskom tinejdžera koji, opet, osećaju pritisak zbog činjenice da njihovi vršnjaci putuju. Tada treba pokušati s njima dogovoriti načine da provedu vreme na lep način i pronađu zabavu, da li odlaskom na selo, na neki kraći vikend ili planiranjem nekih drugih aktivnosti.
Na pitanje da li mozak odmara više ukoliko promenimo okruženje i da li takva vrsta promene bitna, Đukić odgovara potvrdno.
“Što više promena i što manje statičnosti i prisustva na telefonu je jedan veliki savet koga bi trebalo da se pridržavamo, čak i kada nas mrzi. Naposletku, okret i priroda jesu naša bazična potreba i priroda leči. Ne mora to biti ne znam koja destinacija ili more, ali priroda je apsolutno preporuka u svakom smislu”, zaključuje Đukić.
Izvor: Insajder, Zelena učionica