Pažnja nove mame, buduće majke i sve žene koje ste ikad razmišljale o tome da postanete mame – svaka odluka koju donesete o svojom bebi biće pogrešna.
Od onoga što jedete dok ste trudne do toga kako se porodite. Od toga gde spava i koliko spava do toga rešite li da je dojite ili ne. Koliko je ljuljate i držite u rukama. Koliko je u kolicima, a koliko spava u krevecu.
Držite se, jer sve će biti: pogrešno, pogrešno, pogrešno.
Pogrešno u očima drugih majki. Pogrešno u očima vaših prijatelja koji su napravili različite izbore, sa drugačijim spletom okolnosti. Naročito pogrešno, u očima interneta.
Molim vas, ignorišite to.
Ali razmislite o nečemu VEOMA važnom. Radi se o spavanju. O nečemu do čega je novopečenim roditeljima stalo više od bilo čega drugog. Ne govorimo o bebi – ona će ionako uraditi ono što ona želi, zar ne?
Govorimo o odraslima. Doći ćete u iskušenje da se pozovete na to ko zaslužuje, a ko ne da prespava noć. Vrlo često ova „odluka“ donosi se na osnovu pola: majka je u spavaćoj sobi sa bebom. Otac na rezervnom krevetu negde drugde. Ili još nezgodnija varijanta: otac u spavaćoj sobi sam. Majka na krevetu na razvlačenje u bebinoj sobi.
Molim vas, prijatelji. Nemojte to da radite. Ako ste roditelj koji je primarni staratelj za bebu, ili planirate da budete primarni negovatelj bebe, nemojte dati partneru da spava u drugoj sobi. Ne idite da spavate negde drugde.
Ostanite u sobi, po svaku cenu.
Žene nose teret roditeljstva na način koji je potpuno u suprotnosti sa načinom na koji većina modernih porodica funkcioniše u svim drugim okolnostima.
Majka se, od samog rođenja bebe, predstavlja kao jedina osoba koja o njoj može pravilno da brine. Beba postaje njeno područje stručnosti, njen specijalistički predmet. Njen posao. I onda, u 9 od 10 slučajeva, u nekom trenutku, majka se vraća na posao, onaj za koji je plaćena – i pogađate, nastavlja da brine o svemu ostalom.
I tako apsolutno poremeti svoj život, svoje telo, mentalno zdravlje, i neretko – i sve odnose sa drugim ljudima. Zvuči malo ekstremno? Zapravo je tačno i neophodno da se ovako predstavi, jer mentalno opterećenje koje majka ponese često je pretvori u zabrinutu, ogorčenu osobu.
Roditeljstvo je timski sport, i ako ste dovoljno privilegovani da imate sposobnog saigrača, morate da nastavite dalje kako treba.
Odluke o spavanju i pravila u spavaćoj sobi su KLJUČNI.
Bez namere da uplašimo nove roditelje, podsećamo: malim bebama treba hranjenje na svakih nekoliko sati. Posao roditelja je da se budi kada se beba probudi, da je nahrani i zatim pokuša da se vrati na spavanje. Međutim, to takođe može značiti i menjanje pelena, verovatno i odeće, a možda i čaršafe na krevetu – a zatim da započnete maratonski posao: ponovo uspavljivanje bebe.
Ako u ovom trenutku krenete putem odvojene spavaće sobe, sav taj trud postaje vaš.
Mnoge majke kažu: pa da, ja dojim bebu, to moram biti ja, zar ne?
Iako postoji tiha radost sedenja u zamračenoj sobi i dojenja bebe dok ostali svet spava, ponekad će vam trebati pomoć. Možda čaša vode, ili vam ponestane maramica, pelena. Ponekad je beba toliko uznemirena da nema onog uživanja u tihoj sobi, već hvatate sebe kako šetate hodnikom gore dole. A tu je uvek i strah da od umora zaspite sa bebom na grudima.
Svaki od ovih scenarija bi mogao mnogo lakše da prođe sa par dodatnih ruku.
A šta ako ne dojite? Zašto bi onda samo majka umela da napravi formulu, napuni i drži flašicu, čisti flašicu i, da – uspava bebu nakon toga?
ALI. Čujem te.
Mora sutra na posao.
Mora da ustane rano.
On jednostavno ne funkcioniše dobro ako nije spavao.
Nema smisla da nas dvoje ne spavamo.
To je samo na kratko.
Da, da, svi smo bili na toj stanici, ali evo brutalne istine o tim izjavama.
I ti moraš sutra na posao. Čak i ako si zvanično na porodiljskom odsustvu ili trenutno ne radiš van kuće. Čuvanje bebe nije, i nikada nije bilo, dokolica.
I ti moraš ustati rano. U stvari, definišite rano. 1 ujutro? 2 ujutro? 3 ili 5 ujutro? Sve navedeno?
I ti ne funkcionišeš dobro ako nisi spavala. A ti održavaš još jednog čoveka u životu.
Takođe nema smisla da vas dvoje živite u potpuno odvojenim realnostima u možda najintenzivnijem periodu svog života.
Jer ako je neko od vas u svetu gde su tri sata spavanja preko noći trijumf, a drugi se otkotrlja iz kreveta ujutru, uđe i kaže: „Loša noć? Daj meni bebu na sat vremena pre nego što odem na posao“, živite u različitim realnostima, a njegova stvarnost se nije toliko promenila kao vaša.
I to je u redu. Ako tako želiš. Ako je beba tvoj posao. Samo znajte, beba će i dalje biti vaš posao dok postanete neupitni stručnjak, 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji.
Roditeljstvo je duga igra. A ako oboje ne ostanete u prostoriji kada su noći loše i teške, nećete oboje biti u istoj prostoriji za svaku malu i veliku smenu koja sledi.
Imigrirala si u novi svet. On je turista.
Ostanite u sobi, roditelji. To je način da se počne na ravnopravnoj osnovi. Tu leži empatija i razumevanje.
A ponekad vam je zaista potreban neko da brzo doda pelenu ili pelenu.
Pomalo je teško izvodljivo iz kreveta na rasklapanje u bebinoj sobi.
Piše: Holi Vejnvrajt
