• Ako verujete u izreku da ono što posejete, to i žanjete, onda znate da se akademski uspeh gradi od prvog susreta sa đačkom klupom. Upravo je početak nove školske godine trenutak da se podsetimo koliko su radne navike važne i naglasimo da se grade od ranog detinjstva. Već u kasnijim razredima osnovne škole, deca imaju odnos prema učenju. Ili su vredni, odgovorni i samostalni ili su lenji, nehajni i nesposobni da domaći zadatak urade bez pomoći.

Zato, roditelji, na vreme počnite da pomažete svojim naslednicima u formiranju radnih navika, ne oslanjajući se na njihovu inteligenciju i snalažljivost. U protivnom, nemojte da budete iznenađeni ako vaše mudro dete počne da dolazi kući sa lošim ocenama i negativnim stavom prema obrazovanju.

Klinci se, pre svega, ugledaju na mame i tate. Ako oni „slave“ besposličarenje i kampanjski stil, prilično je sigurno da će deca usvojiti taj model. Da biste to izbegli, pravilno ih uvedite u svet učenja prvog školskog dana. Psiholog Vesna Petrović savetuje:

– Objasnite deci da ih lutke i lopte čekaju kada se završe časovi i urade domaći zadaci, kako bi shvatili da je potrebno da u školskoj klupi budu prisutni i fizički i mentalno. Naučite ih da učiteljicu moraju da slušaju, jer će tako brže usvojiti lekcije, pa će imati više vremena za igru.

Čim dođu iz škole, pitajte ih šta su radili, neka vam prepričaju ono što su zapamtili sa časa, blago ih prekorite ako uočite da ništa nisu slušali, a ako se to bude ponavljalo, postanite stroži. Kada ručaju i malo se odmore, sedite sa njima i počnite da radite domaći – deo po deo. U početku vi budite dominantniji, a onda ih polako puštajte. Trebalo bi da prepoznate trenutak u kojem oni moraju da postanu samostalni.

REDOVNO UČENJE JE POLA USPEHA

Iako je kampanjsko učenje u načelu loše, Vesna priznaje da je svakako bolje od – neučenja. Međutim, deci bi trebalo, dodaje, predočiti da će im ako svakog dana budu radili domaće zadatke, mnogo manje vremena trebati da se pripreme za kontrolni. – Redovno učenje je već pola uspeha – kaže psiholog.

Vesna naglašava da je važno da deca od najranijih dana naprave razliku između „bubanja“ napamet i učenja sa razumevanjem. Za ovo drugo, pravo, neophodno je da mališan tekst pročita više puta, sve dok ga stvarno ne shvati.

Preslišavanje je dobra stvar, jer mozak tada brže radi, a verbalna moć postaje sve snažnija. Dete vama prepričava ono što je naučilo, vi ga pažljivo slušate – i efekat uspešno savladane lekcije neće izostati.

– Ovde su i roditelji na ozbiljnom testu. Ukoliko na početku izgube strpljenje da slušaju i pomažu svojim školarcima, deca će se ili povući u sebe, osećajući da su manje vredna, ili će stvoriti otpor prema knjizi. Kasnije se to teško prevazilazi, pa je značajno da, koliko god bili u škripcu sa vremenom ili razočarani u brzinu učenja dece, maksimalno budete strpljivi. Od mame i tate koja lako odustaju, retko kada „izađu“ drugačiji naslednici – poručuje psiholog.

Možda se čini da je doba dobrih đaka prošlo, ali retko koji roditelj neće, makar u sebi, poželeti da vidi petice u knjižici svog deteta. Još nije kasno da se to i desi.

T. Loš 

Izvor: Novosti