Zabavne aktivnosti za razvoj mladih umova!
Kada vam neko kaže učenje, prvo na što pomisli većina ljudi jeste škola. Obrazovanje počinje sa prvim razredom osnovne škole. Učenje počinje sa upisom u prvi razred osnovne škole. Za većinu roditelja ,polazak u školu prelomni je trenutak u životu.Veliki je to događaj i za roditelje i za decu. Vreme je da dete počne da uči, da saznaje nove stvari.Vreme je da se i roditelji više angažuju i da pored učitelja ili učiteljice i sami pomažu u učenju svom detetu. No, da li aktivno učenje deteta počinje tek sa polaskom u školu ili bi možda trebalo početi mnogo ranije?
Moderna nauka došla je do iznenenađujućih otkrića – mozak deteta je, zapravo, napogodniji za oblikovanje, odnosno učenje i usvajanje novih veština u predškolskom periodu. Poslednjih godina objavljeni su rezultati brojnih studija koje su dokazale da su rane godine života ključne za intelektualni i emocionalni razvoj deteta. Kada je u pitanju njega bebe i uopše briga o malom detetu, većina roditelja zna da je jako važno da mnogo grle i miluju dete, da su taj telesni kontakt i komunikacija sa decom izuzetno važni za emocionalni razvoj. Ipak, koliko se u svakodnevnom druženju roditelja i dece poklanja pažnje intelektualnom razvoju?
Nepravedno se učenju i radu sa decom predškolskg uzrasta pridaje malo važnosti.Deca koja su upisana u vrtić imaju priliku za to, ali šta je sa svom onom decom koja nisu? Postoji rešenje za to: potrebno je samo da imate volje da radite sa svojim Detetom i da ste raspoloženi za igru!
Danas nam je dostupna brojna literatutra koja nudi pregrš ideja za rad sa Decom u okviru vašega doma, u prirodi i sl. Neke od tih aktivnosti usmerene su na razvijanje koncentracije i pažnje kod Deteta, na jačanje memorije, kreativnosti, opismenjavanje , …Temelje uspeha u školi postavićete već u prvim godinama života vašega deteta.
Šta, zapravo, znači podučavanje dece u dobi od jedne, dve, tri ili pet godina….? U ovoj dobi igra je najvažnija aktivnost koju dete može da ima. Putem igre, obezbedite mu priliku da stekne nova znanja i razvija nove veštine. Vaš je zadatak da detetov mozak što više stimulišete putem boja, zvukova, raznovrsnih aktivnosti u kojima će dete uposliti svoje ruke i samo praviti, graditi, oblikovati i razmišljati šta i na koji način da nešto uradi.
Nudimo vam nekoliko saveta šta bi to bilo najkorisnije da ponudite svojim mališanima:
1. Čitajte svojoj deci! Čitajte im i pričajte priče (osobito se trudite da to često budu priče sa određenom moralnom poukom), i uvek se trudite da nađete vremena za to, makar pola sata na dan. Ako mislite da su knjige skupe i da si to ne možete priuštiti, obradovaće vas činjenica da deci nije važno ako im istu priču iznova i iznova čitate. Oni se služe maštom i uvek jednako uživaju u njoj. Jedna kvalitetna knjiga priča za decu, priuštiće vašoj deci bezbroj radosnih trenutaka, a o koristima druženja sa knjigom da ne govorimo. Istraživanja su pokazala da deca kojima se čita i koje se poticalo na čitanje kad su jednom i sama savladala slova, imaju mnogo bogatiji vokabular i poznaju mnogo više pojmova nego ostala deca.
2. Deca uživaju da šaraju po papiru. Potičite dete da šara, crta, a kasnije i pokuša precravati slova. Ni jedno dete se sa olovkom ne bi trebalo susresti tek po polasku u školu! To ne znači da decu treba forsirati ka učenju pisanja i čitanja u dobi kada ono za to nije spremno (čak možete i prouzrokovati štetu, jer se razvoj ne može forsirati),ali mu omogućite da šara , da crta oblike kakve želi, da se koristi bojicama (za malu decu voštane bojice su među najboljim rešenjima). Na ovaj način dete razvija grafomotoriku, ali i koncentraciju, kreativnost, te uči da se izražava na papiru.
3. Smese za modeliranje, kao što su plastelin, play – doh ili glinamol omogućit će najzabavnije aktivnosti koje će decu okupirati satima! Sticanje novih iskustava putem dodira jako su važni za razvoj dece, a osim toga ovakve igre utiču pozitivno na razvoj sitne motorike šake.
4. Razne vrste slagalica, puzzle, ili kocke za konstruisanje su idealno rešenje ako želite da vaše dete razvija koncentraciju i pažnju , što je od izuzetne važnosti kada krene u školu. Pri izboru puzli i slagalica, vodite računa da odgovaraju uzrastu deteta, jer ukoliko su suviše komplikovane za njega,dovešće do toga da se oseća isfrustrirano i obeshrabreno, te da ubrzo odustane.
Nije svaka aktivnost za svaki uzrast. Ne opterećujte dete nečim čemu nije doraslo. Ako vidite da se muči sa određenom aktivnošću ili slagalicom, verovatno to i nije za njega u tom tenutku. Odložite je, ponudite mu nešto jednostavnije.
5. Ne smemo zaboraviti telesni odgoj koji od velike važnosti! Kad god je to moguće, priuštite deci boravak na svežem vazduhu. Igre sa loptom, vožnja bicikla, trčanje, igra školice i brojne druge igre koje deca sama najbolje znaju, nezamenljiv su izvor radosti, ali i puno korisnije od preteranog gledanja crtića ili igranja igrica za računarom.
6. Uključite dete u svakodnevne aktivnosti u vašem domu. Razgovarajte često i ne uskraćujte deci odgovore na njihova pitanja o svemu i svačemu, kojih će posebno mnogo biti između četvrte i pete godine.Neka odmalena učestvuju u svim dnevnim obavezama i organizaciji rada vaše porodice i pomažu vam koliko mogu. Ako ste u prirodi, razgovarajte o onome sto vidite, o bojama, mirisima, dopustite detetu da oseti pod prstma sve što ga zanima.
7. Ne štedite ih obavljajući umesto njih ono što bi mogli i sami – oblačenje, hranjenje, pospremanje svojih igračaka, obuvanje obuće kada krenu van…Svaku detetovu inicijativu da samo nešto uradi spremno dočekajte i podržite. Nekada vam se možda žuri ili nemate strpljenja da ga gledate kako sporo obavlja ono što biste vi za čas – ipak, zapamtite, to vam se dugoročno isplati, jer potičete dete ka osamostaljivanju. Sebi olakšavate posao, a u svome mališanu razvijate osećaj lične vrednost jer on/ona mnogo toga može i radi sam/a!
Pripremila:
Jasna P. Subašić, dipl. psiholog