Граница уласка у пубертет померила се у односу на период од пре неколико деценија, па тако више није реткост да се код девојчица први знаци пубертета примете и пре осме године.
Као први и најчешћи узрок помиње се гојазност. Код дечака, проблем је обрнут, па тако због гојазности долази до закаснелог пубертета, који почиње тек после навршене 14. године живота, рекла је својевремено за Новости докторка Вера Здравковић, ендокринолог Универзитетске дечје клинике у Тиршовој.
Код девојчица, пубертет почиње појавом дојки и менструацијом. Код дечака долази до увећање тестиса и пубичне маљавости. Нормалан период за ову појаву јесте најраније у осмој, најкасније у 13. години код девојчица, односно најраније у деветој, а најкасније у 14. години код дечака.
– Драматично убрзање или успорен раст, маљавост, увећање тестиса или дојки изван периода који представља границу за пубертет, може да буде знак да је неопходна хормонска терапија. Овај проблем може да буде и последица неког озбиљног обољења, због чега су испитивања и преглед неопходни – каже у интервјуу за Новости докторка Здравковић.
Она је рекла да је рани пубертет код дечака врло ретка појава, а код девојчице, напротив, толико честа да се разматра померање границе раног пубертета на испод седам година. Што би значило да би се улазак у пубертет са навршених седам година сматрао нормалним
Др Здравковић је додала да, уколико је убрзан и дете израсте 10 уместо уобичајених пет сантиметара годишње, такође је потребно обавити преглед.
Као најчешћи узрок раног пубертета она наводи гојазност код девојчица, а код дечака болест надбубрежних жлезда.
– Девојчица мора да има минимум 40 кг да би добила прву менструацију и ушла у пубертет. То је због хормона лептина, који се лучи у масном ткиву и шаље сигнале да је време да пубертет почне, јер је дете достигло критичну масу. Пошто су деца све крупнија и гојазнија, лептин све раније даје такве сигнале. Заправо, то је уобичајени пубертет, који је наступио раније него што би требало. Код дечака је, напротив, проблем превременог пубертета најчешће знак да постоји болест надбубрежних жлезда.
Докторка Здравковић је објаснила и да пубертет може да наступи између друге и шесте године. Тада су узрок разна обољења.
– Рани пубертет може да се појави због активације осовине хипоталумус хипофоизе или конгениталне адреналне хиперплазије. То су две основне болести које изазивају рани пубертет између друге и шесте године, због чега је у том узрасту важно обавити преглед чим се проблем примети. Постоје ризични периоди и уколико се, на пример, увећање дојки појави у првој години живота, то се најчешће само повлачи, док у другој години углавном постоји дубљи узрок за ову појаву, а то могу да буду и неке врсте тумора, које уз све знаке раног пубертета, обично прате и главобоље. У сваком од ових случајева, најпре се мора лечити основна болест.
Сам преурањени пубертет може да изазове друге медицинске последице.
– Највећи проблем код превременог пубертета је убрзано скелетно сазревање. Можемо да растемо док су нам пукотине у костима отворене, што значи негде до 14. године код девојчица, и 16. године код дечака. Када наступи превремени пубертет, скелетно сазревање постаје убрзано. То значи да ће дете остати ниже и неће расти колико би требало. Изузетно је важно реаговати одмах, јер када процес убрзаног скелетног сазревања наступи, може да се заустави, али штета која је до тада настала не може да се поправи.
Рани пубертет је могуће, а некада и нужно зауставити.
– Превремени пубертет је понекад неопходно зауставити управо из психичких разлога. Када девојчице које имају шест година изгледају као да имају 14, морају се осећати неадекватно у односу на своје године. Оне у том животном добу нису психички зреле, а ненадано су се нашле у телу жене. То између осталог, може да буде узрок потенцијалног сексуалног злостављања и узнемиравања, од којих дете не уме да се одбрани. Због тога успоравамо пубертет, да би психичка зрелост била у складу са годинама.
Како проверити да ли вам је дете у преурањеном пубертету?
Уколико се сумња на овај поремећај, потребно је урадити одређене тестове: ендокринолошки преглед, процену скелетног сазревања и ултразвук унутрашњих органа мале карлице, да би се видело да ли је увећан утерус, јајници и ендометријум, а након тога је потребно проверити хормоне.
Дечаци касније сазревају
– Закаснели пубертет је знатно чешћи код дечака. Најчешћи разлог за то јесте мало касније сазревање, без дубљег узрока. Ипак, ако се примети стагнирање раста и други знаци касног пубертета, потребно је проверити постоји ли други здравствени проблеми. Треба узети у обзир и анамнезу, јер уколико је отац касније ушао у пубертет, израстао тек у средњој школи, касније почео да се брије, велика је шанса да ће код сина бити иста ситуација. Уколико се прегледима утврди да је тестостерон код дечака низак, дају се мале дозе овог хромона, како би се пубертет „погурао“.
Када треба реаговати?
– Треба реаговати уколико осим стагнирања раста, постоје главобоље или проблеми са видом. Ако се примети да код девојчица нема раста дојки до 12. или 13. године, треба проверити да ли постоји нека хромозомска аномалија, Тарнеров синдром или недостатак једног полног хромозома.