Granica ulaska u pubertet pomerila se u odnosu na period od pre nekoliko decenija, pa tako više nije retkost da se kod devojčica prvi znaci puberteta primete i pre osme godine.
Kao prvi i najčešći uzrok pominje se gojaznost. Kod dečaka, problem je obrnut, pa tako zbog gojaznosti dolazi do zakasnelog puberteta, koji počinje tek posle navršene 14. godine života, rekla je svojevremeno za Novosti doktorka Vera Zdravković, endokrinolog Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj.
Kod devojčica, pubertet počinje pojavom dojki i menstruacijom. Kod dečaka dolazi do uvećanje testisa i pubične maljavosti. Normalan period za ovu pojavu jeste najranije u osmoj, najkasnije u 13. godini kod devojčica, odnosno najranije u devetoj, a najkasnije u 14. godini kod dečaka.
– Dramatično ubrzanje ili usporen rast, maljavost, uvećanje testisa ili dojki izvan perioda koji predstavlja granicu za pubertet, može da bude znak da je neophodna hormonska terapija. Ovaj problem može da bude i posledica nekog ozbiljnog oboljenja, zbog čega su ispitivanja i pregled neophodni – kaže u intervjuu za Novosti doktorka Zdravković.
Ona je rekla da je rani pubertet kod dečaka vrlo retka pojava, a kod devojčice, naprotiv, toliko česta da se razmatra pomeranje granice ranog puberteta na ispod sedam godina. Što bi značilo da bi se ulazak u pubertet sa navršenih sedam godina smatrao normalnim
Dr Zdravković je dodala da, ukoliko je ubrzan i dete izraste 10 umesto uobičajenih pet santimetara godišnje, takođe je potrebno obaviti pregled.
Kao najčešći uzrok ranog puberteta ona navodi gojaznost kod devojčica, a kod dečaka bolest nadbubrežnih žlezda.
– Devojčica mora da ima minimum 40 kg da bi dobila prvu menstruaciju i ušla u pubertet. To je zbog hormona leptina, koji se luči u masnom tkivu i šalje signale da je vreme da pubertet počne, jer je dete dostiglo kritičnu masu. Pošto su deca sve krupnija i gojaznija, leptin sve ranije daje takve signale. Zapravo, to je uobičajeni pubertet, koji je nastupio ranije nego što bi trebalo. Kod dečaka je, naprotiv, problem prevremenog puberteta najčešće znak da postoji bolest nadbubrežnih žlezda.
Doktorka Zdravković je objasnila i da pubertet može da nastupi između druge i šeste godine. Tada su uzrok razna oboljenja.
– Rani pubertet može da se pojavi zbog aktivacije osovine hipotalumus hipofoize ili kongenitalne adrenalne hiperplazije. To su dve osnovne bolesti koje izazivaju rani pubertet između druge i šeste godine, zbog čega je u tom uzrastu važno obaviti pregled čim se problem primeti. Postoje rizični periodi i ukoliko se, na primer, uvećanje dojki pojavi u prvoj godini života, to se najčešće samo povlači, dok u drugoj godini uglavnom postoji dublji uzrok za ovu pojavu, a to mogu da budu i neke vrste tumora, koje uz sve znake ranog puberteta, obično prate i glavobolje. U svakom od ovih slučajeva, najpre se mora lečiti osnovna bolest.
Sam preuranjeni pubertet može da izazove druge medicinske posledice.
– Najveći problem kod prevremenog puberteta je ubrzano skeletno sazrevanje. Možemo da rastemo dok su nam pukotine u kostima otvorene, što znači negde do 14. godine kod devojčica, i 16. godine kod dečaka. Kada nastupi prevremeni pubertet, skeletno sazrevanje postaje ubrzano. To znači da će dete ostati niže i neće rasti koliko bi trebalo. Izuzetno je važno reagovati odmah, jer kada proces ubrzanog skeletnog sazrevanja nastupi, može da se zaustavi, ali šteta koja je do tada nastala ne može da se popravi.
Rani pubertet je moguće, a nekada i nužno zaustaviti.
– Prevremeni pubertet je ponekad neophodno zaustaviti upravo iz psihičkih razloga. Kada devojčice koje imaju šest godina izgledaju kao da imaju 14, moraju se osećati neadekvatno u odnosu na svoje godine. One u tom životnom dobu nisu psihički zrele, a nenadano su se našle u telu žene. To između ostalog, može da bude uzrok potencijalnog seksualnog zlostavljanja i uznemiravanja, od kojih dete ne ume da se odbrani. Zbog toga usporavamo pubertet, da bi psihička zrelost bila u skladu sa godinama.
Kako proveriti da li vam je dete u preuranjenom pubertetu?
Ukoliko se sumnja na ovaj poremećaj, potrebno je uraditi određene testove: endokrinološki pregled, procenu skeletnog sazrevanja i ultrazvuk unutrašnjih organa male karlice, da bi se videlo da li je uvećan uterus, jajnici i endometrijum, a nakon toga je potrebno proveriti hormone.
Dečaci kasnije sazrevaju
– Zakasneli pubertet je znatno češći kod dečaka. Najčešći razlog za to jeste malo kasnije sazrevanje, bez dubljeg uzroka. Ipak, ako se primeti stagniranje rasta i drugi znaci kasnog puberteta, potrebno je proveriti postoji li drugi zdravstveni problemi. Treba uzeti u obzir i anamnezu, jer ukoliko je otac kasnije ušao u pubertet, izrastao tek u srednjoj školi, kasnije počeo da se brije, velika je šansa da će kod sina biti ista situacija. Ukoliko se pregledima utvrdi da je testosteron kod dečaka nizak, daju se male doze ovog hromona, kako bi se pubertet „pogurao“.
Kada treba reagovati?
– Treba reagovati ukoliko osim stagniranja rasta, postoje glavobolje ili problemi sa vidom. Ako se primeti da kod devojčica nema rasta dojki do 12. ili 13. godine, treba proveriti da li postoji neka hromozomska anomalija, Tarnerov sindrom ili nedostatak jednog polnog hromozoma.