Постоје чврсти докази који су добијени из ретроспективних и проспективних истраживања да се знаци поремећаја аутистичког спектра могу уочити током прве две године живота (Zwaigenbaum et al., 2013). Ретроспективна истраживања се заснивају на присећању родитеља деце са поремећајем аутистичког спектра о раним атипичним обрасцима понашања. У проспективним студијама, испитаници код којих је утврђен ризик се прате током извесног периода како би се видело да ли ће развити клиничку слику поремећаја аутистичког спектра. До података о раним знацима поремећаја аутистичког спектра истраживачи долазе и путем анализе видео-снимака које су родитељи снимали у периоду раног детињства.
Анализом великог броја ретроспективних и проспективних истраживања која су се бавила проучавањем раних знакова поремећаја аутистичког спектра, Цвајгенбаумова и сар. (Zwaigenbaum et al., 2013) закључују да су међу најреплициранијим раним знацима поремећаја аутистичког спектра одсуство усмерености ка социјалним стимулусима (људима и социјалним догађајима), дефицит заједничке пажње (не користи кажипрст како би указало другима на предмет/догађај од свог интересовања; не прати погледом показани предмет; не доноси предмете другима у циљу показивања), неодазивање на име, репетитивни покрети телом, репетитивна и атипична употреба предмета, као и необични обрасци регулације емоција (доминација негативних емоција). Према овим ауторима, у другој години живота је могуће на основу ових знакова јасно разликовати децу са поремећајем аутистичког спектра од деце неуротипичног развоја и деце са кашњењем у развоју друге природе.
Одсуство игара претварања („кобајаги“ игре), затим протодекларативног показивања (не показује кажипрстом другим особама на предмет/догађај од свог интересовања) и усмеравања погледа ка показаном предмету у 18-ом месецу живота, могу бити рани индикатори поремећаја аутистичког спектра (Baron-Cohen et al., 2000). На основу података из ретроспективних студија и истраживања заснованих на анализи видео-снимака Чаварска и Волкмар ( (Chawarska & Volkmar, 2005) дају детаљан приказ атипичних облика понашања у областима социјалних интеракција, комуникације и стереотипног понашања, на основу којих се у првој, другој и трећој години могу разликовати деца са поремећајем аутистичког спектра од деце неуротипичног развоја и деце са кашњењем у развоју друге природе (видети табелу).
У једном домаћем ретроспективном истраживању, утврђено је да би специфични знаци поремећаја аутистичког спектра у првој години живота могли бити аверзија на додир, неодазивање на име, заинтересованост за одређене сензације и измењен контакт погледом. У другој години живота, знаци који би могли бити рани индикатори аутизма су слабо развијен говор, одсуство или мањак социјалних интеракција, ритуали, стереотипна понашања и интересовања, одсуство имитације и употребе гестова у комуникацији (Милачић-Видојевић, 2007).
Данијел Марковић
мастер дефектолог-олигофренолог