Ne treba posebno objašnjavati – kao roditelji, naravno da svojoj deci želimo najbolje. Želimo da budu srećni, da uspeju, da pronađu mesto kom pripadaju. A u svemu tome ne smemo zaboraviti – najvažniju ulogu igra mentalno zdravlje.
I premda većina ljudi možda misli da su problemi s mentalnim zdravljem rezervisani za odrasle, istina je zapravo da većina ovih problema korene ima u najranijem detinjstvu. I nažalost, kad se mentalno zdravlje zanemari, sve je teže kontrolisati probleme koji se mogu desiti. Dobra vest je da, što pre shvatite da se nešto događa, pre ćete svom detetu moći da obezbediti pomoć koja mu je potrebna.
Ono što je važno da znate jeste da mentalni problemi kod dece izgledaju mnogo drugačije nego kod odraslih. Evo šest znakova upozorenja na koje treba da obratite pažnju.
1. Iznenadan i preplavljujući strah
Obratite pažnju na to na koji način se menja raspoloženje i način razmišljanja vašeg deteta. Ako primetite iznenadne napade straha i iracionalno posmatranje pojedinih situacija ili pojava kao da je reč o katastrofi, to bi mogao biti znak fobije ili anksioznosti. Naravno, ove dijagnoze ne treba da postavljate sami, već to, ako pomenuta ponašanja primetite, prepustite profesionalcima.
2. Naglo smanjeno interesovanje za aktivnosti koje inače voli
Pokušajte da se setite vremena kad ste bili dete. Osim ako ste imali teško i traumatično detinjstvo (što se iskreno nadam da nije slučaj) verovatno vas nije bilo tako lako odvojiti od nekih aktivnosti koje ste baš voleli. Da li je to igra lutkama ili žmurke napolju sa društvom, svejedno je. Isto je i sa vašim detetom. Ako iznenada neće napolje iako se čuje dečja graja ili ne žele da idu u park da voze trotinet ili rade bilo šta drugo što inače vole – možda bi trebalo da se potrudite da otkrijete šta se krije iza te promene.
3. Agresija (verbalna i/ili fizička)
Problemi s mentalnim zdravljem kod dece neretko počinju agresijom ili time što imaju vrlo malo strpljenja. Ako ste primetili da vaše dete u školi/vrtiću ili kod kuće češće ulazi u sukobe, razlog bi mogao biti i problem s mentalnim zdravljem. Deca od veselog i raspoloženog ne postaju agresivna i besna bez razloga. Čak ni u pubertetu. Da, raspoloženje im se može promeniti, ali agresija je uvek znak da treba da se upali crvena lampica.
4. Velike promene raspoloženja
Naravno da deca imaju pravo da promene raspoloženje i da to nije neobično. Ovde se govori o baš velikim i baš iznenadnim promenama. One koje roditelj koji poznaje svoje dete može da oseti i okarakteriše kao neobične i nesvojstvene svakodnevnom ponašanju. Primera radi, ako primetite da vam je dete često snuždeno i da više spava, to je velika promena. Ili, ako primetite da mnogo manje spava ili govori stvari koje inače ne govori, to je takođe velika promena koja ne treba da prođe nezapaženo.
5. Manjak komunikacije
Ako imate dete koje je rado i mnogo pričalo o svemu što mu se dešava, a koje je iznenada postalo zatvoreno i ćutljivo, upalite alarm i pokušajte da otkrijete razlog.
6. Gubitak težine
Ako dete mršavi naglo, naravno da ćete proveriti stanje fizičkog zdravlja. Ukoliko je tu sve u redu, imajte na umu da neretko bolesti poput depresije, anksioznosti, pa čak i psihoze, počinju gubitkom apetita i posledično mršavljenjem. Ali, ovo bi mogao biti znak i poremećaja u ishrani, posebno ako ste primetili drugačiji odnos prema hrani.
Ono što je najvažnije je da svoje dete pratite i da pokušate da ne podlegnete opravdanjima poput „to je faza“ ili „takav je pubertet“. To je znači da na prvu promenu treba da jurite dečjem psihijatru, već da ne ignorišete i pratite ponašanje. Na kraju, roditelj koji poznaje svoje dete, uvek zna.