Dosada je vrsta stresa i jedno neprijatno stanje. Kada im je dosadno, i odrasli i deca pokušavaju da se reše tog osećaja, odnosno nađu zanimaciju. No, problem dosade kod dece u današnje vreme poprimio je zabrinjavajuće razmere jer deca teško pronalaze zanimaciju, a da nije vezana uz računar, videoigre ili mobilni telefon. O tome što roditelji mogu da urade, ali i u čemu greše kada je je reč o dečjoj dosadi, govori jedan od najvećih autoriteta na ovim prostorima kada je o odgoju i obrazovanju reč, dr Rankom Rajovićem.
Današnji roditelji koji su pre 30 godina bili deca sigurno se sećaju kako je u to vreme u domu postojao jedan televizor s jednim ili dva programa i kada ima je bilo dosadno izlazili su da pronađu društvo za igru. Nije bilo problem peške ili na biciklu otići četiri, pet, šest kilometara na igralište gde bi se igrali sat, sat i po i vratili se kući.
Kada bi padala kiša, morali su sami da osmišljavaju igre i roditelji tada nisu rešavali problem dosade svom detetu, već je dete to samo rešavalo. Ili se igralo s igračkama ili je slagao kocke ili pravili kulu od drvenih kockica.
Problem dosade uvek je bio pokretač i dosada je važan i dobar faktor razvoja deteta. Kada mu je dosadno, dete mora nešto smisliti, organizovati se, povezati neke stvari, napraviti možda neku novu igru, potražiti društvo.
Šta se danas događa s decom? Roditelji previše štite decu, rade umesto deteta jednu, drugu, treću stvar. Roditelji rešavaju problem dosade svoje dece umesto da ga puste da ga sam reši. Kupe detetu video-igru pa ako mu dosadi ta igra kupiće mu drugu.
Uključe TV na kojem ima 50 programa, a te programe pravili su psiholozi da ‘zarobe’ dete, tj. da što više gledaju TV. Računari nisu loša stvar i treba biti u toku s tehnološkim napretkom, ali je problem kada ona doslovno postanu zamena za sve.
Naša deca odrastaju u virtualnom svetu. Pre nekoliko godina stvarno sam bio u šoku kada sam video da na video igrama piše 4, 5, 6, 7. Mislio sam da je to oznaka za uzrast deteta kojem je igra namenjena. Onda su mi rekli da je to oznaka za stepen nasilja u igri, koliko ima krvi, jesu li odsečene ruke, noge, glave.
Jako puno roditelja pita me za pomoć jer ne znaju kako dete odviknuti od videoigara. Igranje igara stvara zavisnost jer mozak luči prevelike količine endorfina što izaziva prevelike količine sreće.
Čuo sam od prijatelja, kada su išli na mora njihova dva sina od 9 i 12 godina nisu želela da idu na more jer je njima lepo u Novom Sadu. Na more su ipak otišli, a kada su došli tamo retko koji dan su hteli da idu na plažu, govorili su da ih boli glava, jako im je sunce… Što su radili? Sedeli u hotelu i igrali videoigre.
Šta će dete, koje ne zna da reši dosadu, raditi za 5 ili 10 godina? Biće frustrirana osoba s pragom tolerancije nula. To dete mora sve dobiti odmah i sad, ne može čekati. To su nove generacije dece koja nama stižu, govori dr Ranko Rajović.
Ljubav prema knjigama
To što roditelji rešavaju deci problem dosade možda je i trećina svih problema u vaspitanju, nastavlja Rajović. Kada mu je dosadno, roditelji moraju da znaju da ga treba pustiti, neka možda i zaplače…
Imam prijateljicu koja je svojoj ćerki, kada joj je rekla da joj je dosadno, odgovorila ‘Kako to misliš dosadno, pa samo glupoj deci je dosadno, a ti nisi glupa.’ I onda se devojčica trgnula i otišla da se igra. Dete razvija i kreativnost i logičko razmišljanje kada se bori protiv dosade.
Roditelji greše i kada se stalno igraju sa svojom decom, pa nisu roditelji najbolji prijatelju detetu, nego oslonac i njihov je zadatak da pomognu detetu da bude samostalno. Može se roditelj igrati s detetom neke igre, recimo šah ili lego kocke, ističe Rajović.
Šta roditelj može da uradi? U detetu stvarati ljubav prema nekim važnim stvarima, recimo prema knjigama.
Kupite detetu slikovnice pa malo gledajte, malo čitajte. Ako su u slikovnici samo slike životinja roditelj ne treba samo nabrojati koje su životinje na slici nego neka ispriča celu priču koja, na primer, može ići ovako: ‘Ovo je pas Reks koji je došao u selo, izgubio je brata, bili su zajedno u šumi, brat je otišao u drugo selo, Reksa je prihvatila mačka…’ Roditelj priča priču i za dva dana nešto promeni, a dete će se buniti ‘Ne ne nije tako’; nema veze, u utorak je ovako, u četvrtak je onako; onda će i dete početi ubacivati neke elemente priče.
Mozak je organ za preživljavanje koji se formira u prvih pet godina života i u tom periodu adaptacije mozak mora videti je li se dete rodilo u Africi u džungli, u pustinji, negde na Severnom polu tako da može pripremiti dete da preživi. Mozak u razdoblju adaptacije sve prihvata i kada roditelj detetu od malena čita, ta prva ljubav prema roditeljima i veza s roditeljima ide uz knjigu. Ako se, na primer, knjiga čita od 19 do 19.20 dete to pamti celi život, savetuje Rajović.
Uspeh je usko vezan sa ranim detinjstvom
Soihiro Honda, tvorac velike automobilske tvrtke Honda, već je bio star, ali je i dalje prvi dolazio na posao. Novinar ga je pitao zašto i dalje dolazi prvi na posao kada ima toliko novaca da može uživati, stvorio je imperiju i stvarno ne mora više prvi dolaziti na radno mesto. Honda mu je odgovorio da voli svoj posao i da mu je posao odmor.
Otkud tako velika ljubav prema poslu?, upitao je novinar.
Honda se tada setio svog ranog detinjstva. Jako je bio vezan za tatu i voleo je kad ga je tata nosio na ramenima dok bi vukao kolica s džakovima žita u mlin. Mali Honda u mlinu bi legao na džakove i čekao da tata završi posao. Malo je i spavao, ali uvek bi čuo tatin glas. I stalno se čulo kako se okreće žrvanj i taj zvuk u osnivaču Honde ceo život budio je najlepše osećaje. Ležao je pored vrata gde je bilo postrojenje otkuda je dopirao miris motornog ulja.
Kada osetim okretanje mašine i miris ulja, setim se najsrećnijeg perioda svog života, zaključio je Honda.
Kod svih velikih ljudi, bez obzira na to u kojem području su uspešni, rano detinjstvo bilo je izuzetno važno za njihov uspeh, zaključuje dr Ranko Rajović.
Dr Ranko Rajović, doktor interne medicine, dugogodišnji predsednik Odbora za darovite međunarodne organizacije Mensa i UNICEF-ov saradnik na projektu ranog podsticanja intelektualnog razvoja dece, osnivač Mense Srbije i Odseka za darovite Nikola Tesla Centra te jedan od najvećih autoriteta na ovim prostorima kad govorimo o odgoju i obrazovanju.
Rajović je i autor NTC sistem učenja kojim se podiže intelektualni potencijal dece te se razvija brzina razmišljanja i zaključivanja – tzv. funkcionalno znanje.