Nećemo preterati ako kažemo da su naši čitaoci nekoliko desetina puta od nas čuli koliko je važan rani razvoj i kako se veze između sinapsi najbrže stvaraju u najranijem detinjstvu. Te veze su, ponovićemo još jednom, ključne za razvoj brojnih veština u kasnijem odrastanju. Svi znamo i da se te veze razvijaju tako što deca rade ono što inače treba da rade – trče, igraju se, vrte u krug, skaču… Fizička aktivnost deteta je veoma važna. Ipak, postoje i drugi načini kojima, uz ove pomenute, deca razvijaju inteligenciju, kreativnost, koncentraciju, motoriku. Jedan od programa osmišljen upravo s tim ciljem je i SuanPan. O tome za Zelenu učionicu govori Ana Miskin, jedan od osnivača obrazovnog centra Mozgalica.
Šta je to, ko je Mozgalica?
Mozgalica je mesto pozitivne energije, koju svakog dana razmenjuju i šire naši đaci, njihovi roditelji i svi mi koji zajedno sa njima učimo i rastemo. Trudimo se da postaknemo duh zajedništva, ljubavi prema znanju i istraživanju novih stvari kod dece a konkretno ih podučavamo SuanPan mentalnoj aritmetici, kroz osnovni i napredni program, i engleskom jeziku.
U Mozgalicinom timu su i mladi ljudi, sa svojim pogledom na obrazovanje iz ugla roditelja kao i ljudi s dugogodišnjim iskustvom u obrazovanju, što je odlična kombinacija, pa nam recite, šta je, iz vaše perspektive, najveći problem današnje dece? Previše vremena pred ekranom? Manjak koncentracije, nedostatak stimulacije, ili nešto drugo?
Deca su najvredniji deo društva, ali i najkrhkiji, a nažalost naše i njihovo današnje okruženje ne može da im obezbedi da odrastaju polako, razvijaju se svako svojim tempom i svako prema svojim individualnim sklonostima. Pred decu se rano postavljaju veliki zahtevi a njihovi roditelji i učitelji se trude da ih što pre snabdeju svim mogućim znanjima jer je teško pretpostaviti šta će im biti potrebno da izgrade srećan i uspešan život za 10 ili 20 godina, s obzirom na brzinu kojom se svet menja.
Ono u šta mi verujemo je da deci treba pomoći da nauče da razmišljaju, da rešavaju svoje male i velike probleme, da budu kreativni, odgovorni i samostalni, da znanje koje akumuliraju bude funkcionalno, da upotrebe i umreže sve svoje veštine i sposobnosti za svoje individualno kao i za dobro društva u kome žive.
Šta je najveća prepreka u vašem radu s decom i gde roditelji najviše greše?
Kada roditelji greše, oni uvek greše iz ljubavi. U želji da njihovi najdraži imaju srećno i bezbrižno detinjstvo trude se da im i najmanji kamičak sklone s puta i u tome često preteraju. Zapravo, rešavanje problema samostalno, savladavanje prepreka, pravljenje grešaka i učenje iz njih je ono što će najviše usrećiti dete.
Oslanjanje na sopstvene snage i svest o tome da se kroz pokušaje i upornost dolazi do rezultata daće detetu samopouzdanje i sigurnost. Kao što stara kineska izreka kaže: „prijatelj ti nije onaj ko ti da ribu, već onaj ko te nauči da pecaš”.
Šta je to SuanPan, kome je namenjen?
SuanPan mentalna aritmetika je obrazovno-razvojni program za decu od 5 do 14 godina koji uvećava njihovu pažnju, memoriju i koncentraciju. Namenjen je svoj deci i onim roditeljima koji znaju da je pravovremen pozitivan uticaj na razvoj dečjeg mozga neizmerno važan. Danas je nauka dokazala da je broj neuronskih veza u mozgu ključan za inteligenciju a neuronske veze najbrže se stvaraju i učvršćuju baš u ranom detinjstvu. Aktivacijom obe moždane hemisfere istovremeno, kroz, na primer, računanje obema rukama na abakusu, što je osnova našeg programa, učvršćuju se sinapse i stvara se navika korišćenja svih resursa mozga pri rešavanju problema, u školi, i u životu. Deca polako počnu da razmišljaju kreativnije i fleksibilnije, a veština vizualizacije koju takođe razvijaju mentalnim računanjem, im u tome uveliko pomaže.
Pomenuli ste abakus i mentalno računanje, možete li nam reći konkretno, kako izgleda SuanPan program, odnosno tipičan čas u školi?
Na SuanPan programu deca prvo nauče da računaju koristeći tradicionalnu kinesku drvenu računaljku, na osnovnom kursu uče sabiranje i oduzimanje, a na naprednom množenje i deljenje. Znate, Kinezi još uvek u svim državnim osnovnim školama koriste računaljku, i to od treće godine, a razlog nije nedostatak digitrona ili kompjutera, već činjenica da upotreba palca i kažiprsta obe ruke istovremeno razvija više moždane funkcije. Dakle matematika, odnosno računanje nije cilj programa već sredstvo, alat, koji koristimo da razvijemo koncentraciju, memoriju i odvojenu pažnju.
Znači, deca prvo rade na računaljci, potom na fleš-kartici, što je, u stvari, slika računaljke, na kojoj pomeraju prstiće da bi dobili rezultat. Vremenom postepeno nauče da vizualizuju računaljku, u mislima pomeraju kuglice, i računaju sa nizovima brojeva, uz veoma mali procenat greške, baš zbog toga sto sada imaju sposobnost da jasno vide i menjaju slike sa mnoštvom detalja. To je sposobnost koju kao odrasli ljudi ne posedujemo i ne možemo steći.
Tipičan čas sastoji se, dakle, iz rada na racunaljci, fleš-kartici i misaonog odnosno mentalnog računanja. Dok samostalno pojedinačno računaju često slušaju dečiju muziku ili priče, čime zapravo vežbaju odvojenu pažnju. Odvojena pažnja možda nije široko korišćen termin, ali nama je veoma važan. On označava mogućnost da istovremeno radite dve stvari podjednako dobro, Recimo, možete da pevate i računate, ili izvodite plesne korake i računate, ili igrate fudbal i računate. Ko ne veruje koliko je ovo teško, neka proba sam. Ona deca koja to mogu pratiće bolje redovnu nastavu, brže učiti, raditi domaće zadatke, biti u svemu čime se bave koncentrisanija, bolja i organizovanija.
Deca takođe rade testove pažnje kojim tokom godine merimo njihov napredak, a posebno su interesantne igre na pauzama kojima vežbamo sitnu i krupnu motoriku, veštinu slušanja i memorije. Neke od ovih igara deca prvo nauče kod nas ali ima i tradicionalnih kojih su se igrale generacije njihovih roditelja ili čak deka i baka.
Svakog časa proveravaju se i domaći zadaci. Redovan rad i vežba je veoma važan uslov da bi dete ostvarilo željeni rezultat na kraju. Svaki put kada se kod kuće aktiviraju prstići aktivira se i mozak, a on pamti ono što ponavlja, dok svaka neuronska veza koja se ne koristi na kraju odumire.
Deca kod nas dolaze jedan put sedmično, imaju tri časa od po 40 minuta u nizu, i uz pauze, osmišljene tako da ih opuste, pokrenu i zabave, sa nama provedu 2 sata i 15 minuta.
Šta je to što Mozgalicu, odnosno SuanPan mentalnu aritmetiku preporučuje kao dobar izbor dodatne aktivnosti u odnosu na tradicionalni izbor roditelja – engleski jezik ili neki sport?
Mi zaista verujemo da će i SuanPan postati tradicionalan izbor za naše roditelje jer upravo sa sportom i stranim jezicima čini tri osnovna stuba vaspitanja i obrazovanja. Sport za zdravo telo, u kome onda negujemo i zdrav duh potpomognut logikom i kreativnošću SuanPana i sposobnošću da se informacijama pristupi na samom izvoru koji dolazi kroz znanje stranih jezika.
Baš zbog toga što SuanPan i engleski jezik vidimo kao aktivnosti koje se međusobno dopunjuju, i da bismo našim đacima obezbedili da najvažnije veštine steknu na jednom mestu, odlučili smo se da kao svojevrstan paket ponudimo oboje od septembra.
No, ako govorimo sa aspekta stava da decu ne treba previše opterećivati i da treba izabrati samo jednu dodatnu aktivnost, i pitamo se zašto odabrati Suanpan, odgovaramo sledeće:
SuanPan program traje relativno kratko u odnosu na ostale programe, svega jednu ili dve godine, a korist koju smo njime ostvarili traje celi život. To je u pravom smislu – obrazovanje za život!
Takođe, za sport i učenje jezika nikad nije kasno, a za SuanPan, zbog specifičnosti ljudskog mozga, jeste.
I još jedan razlog preporučuje Suanpan kao možda prvu dodatnu aktivnost za dete: sve što deca odluče da uče i rade nakon Suanpana će im ići brže i lakše, a samim tim postizaće bolje rezultate i u sportu i na stranim jezicima.
U sportu konkretno, na takmičenjima i u situacijama gde su izložena pritisku, ili tremi, bolje će kontrolisati svoje reakcije, biti mirniji, staloženiji i koncentrisaniji, jer deca na Suanpanu vremenom nauče da ono što im je bilo teško danas, kroz vežbu postaje lako sledeće nedelje, i da je pravo takmičenje ono sa samim sobom a ne sa protivnikom.
Na kraju, recite nam nešto više o grupama, rokovima za upis, terminima?
Mozgalica ima tri upisna roka: rani upisni rok u junu, kad postoje posebne pogodnosti u pogledu cene, te redovni septembarski i januarski upisni rok.
Rad se odvija u malim grupama do 8 ili 10 đaka, a deca se shodno uzrastu raspoređuju u jednu od tri grupe: kinder, primarnu ili sekundarnu.
Predavači su posebno obučeni pedagozi sa najmanje pet godina iskustva u radu s decom datog uzrasta.
Da bi najmlađa deca naučila brojeve lako i na zabavan način, u nastavi se upotrebljava Montesori materijal.
Dete u sklopu našeg programa dobija posebno štampane udžbenike, fleš-kartice, računaljke i torbice.
Intervju vodila A.C.
www.mozgalica.rs