Зашто не „челичим” своју децу

27 августа, 2015

Једна од честих тема на друштвеним мрежама и форумима који се баве васпитањем деце је и „припрема деце за живот“. Да, живимо у окрутном свету који се не окреће око моје и ваше деце. Неки родитељи због тога често воле да кажу да је најбољи начин да се дете припреми за такав живот, да се суочи са реалношћу што пре. Дете би, ваљда, тако требало да очврсне и спремно дочека све неприлике које живот носи. Звучи као добар план, али на мене не рачунајте.

Mother together with the son. Tenderness, love and care.
Истина је да не постоји план који може припремити дете за сваку ситуацију у животу. Нисам од оних који ће рећи „ја мом детету нећу принети ручак који је заборавио“, или „не могу га стално чувати од животних разочарања“. Свако дете је јединствено, и стога је потребно третирати га у складу с његовом личношћу, потребама и степеном развоја, а не по сваку цену челичити га да би био спреман за живот.

Деца нису кадра да самостално доносе одлуке у животу, и ја бих свом детету сигурно понела у школу ручак који је заборавио код куће, без страха да ћу то морати да радим током целог његовог школовања. Мој мозак је потпуно развијен па и даље заборављам неке важне ствари у животу. У тим случајевима очекујем од моје породице да ме подржи и подсети ме шта треба да урадим.  Ако пустим дете да оде у школу без ручка, оно ће запамтити да га је заборавило, али ће запамтити и да није имало на кога да се ослони и побрине се да до тога не дође. Ако дете заборави ручак четири пута у току недеље, онда морамо сести и поразговарати, а не чекати да се проблем сам реши тако што ће дете гладовањем научити редослед радњи пре одласка у школу.

Моје дете је, на пример, веома осетљиво и због тога га нећу оставити незаштићеног у друштву. Осетљива деца упијају сваку реч и задржавају их дубоко у свом бићу, и ако такво дете оставите изложено увредама, то га неће научити да треба с тим сам да се избори. Уместо тога, ја ћу радити са њим свакога дана и научити га како треба да се понаша у друштву деце која му нису наклоњена. Ако треба, критиковаћу и одрасле који немају поштовања према другој деци, надајући се да ће то неко урадити и за моје дете.

Да ли ћу увек помоћи?

Не. Родитељ мора бити у стању да процени ситуацију и пружи детету прилику да се самостално избори са проблемима за које је ментално, емоционално и физички спремно Схватам да нећу бити у могућности да сачувам своје дете од свих могућих разочарања и погрешних одлука, али му такође нећу ни стварати додатне потешкоће у име тобожње припреме за живот. Потрудићу се да свом детету оставим довољно простора да учи и развија се без „уљуљкавања“, али ћу увек бити ту да му се нађем. Важно је наћи баланс између тога да радите неке ствари уместо свог детета и да га форсирате да буде независно од вас.

Како их то припрема за живот?

Да ли уопште постоји припрема за бол и губитак, одбијање и изолацију, или депресију у животу? Нисам сигурна да ико од нас може бити спреман за то, али у једно сам сигурна – близак однос са људима на које можемо да се ослонимо ће нам помоћи да се лакше са тим изборимо. За моју децу, ја ћу бити та особа на коју могу да се ослоне.

Доказано је да повезаност смањује анксиозност и депресију, подстиче самопоуздање и емпатију и побољшава ментално, емоционално и физичко здравље. Своју децу ћу припремати за живот, али не тако што ћу им исти отежавати да би очврсли, већ тако што ћу им бити ослонац. Припремићу их за свет одраслих тако што ћу им пружити безбрижно детињство, а у тај свет неће отићи чврсти и безосећајни, већ јаки и племенити. Безосећајна деца могу да израсту у безосећајне људе који немају много саосећања с људима у невољи, јер су и сама тренирана „да издрже све“. Ја бих свакако желела да умањим бол и разочарања који ће моја деца осетити пре или касније, али иако ће њихове осетљиве душе можда бити више повређене, тај бол ће их подстаћи да теже променама и иду напред. Јер нежне душе чине свет бољим местом за живот.

Приредила: А.Ц.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


5 коментара на "Зашто не „челичим” своју децу

  1. Gane каже:

    Svaka čast. Vi imate cilj… Samo… koliko god se trudio nisam uspeo da u tekstu pronađem rešenje, odnosno plan… Kažete nisu sva deca ista… Ja kažem da su svi ljudi isti, kao i sve maćke što su iste, svi kučići, itd… Ono što nas razlikuje je ličnost koja može, manje više, biti različita. Ali, u principu svi smo isti, nijanse nas samo razlikuju. Čujem često još i nebuloze kao, svaki je čovek drugačiji, za nekoga je zdravo povrće, za drugoga voće, za trećeg meso, četvrtog rakija… To je kao kada bi rekli da neko ima jetru u peti, srce u glavi a mozak u grudima…Po toj logici neka ovca može biti mesožder, neka jesti žitarice a neka travu… Da se vratimo na temu, dakle, svi smo mi manje-više isti, ono što nas razlikuje jeste ono što smo stekli, naučili od naših roditelja. Ja sam jedan od dece koje su roditelji očvršćivali od najranijih dana. Kao jako mali, već sam bio zreo, samostalan. Danas se snalazim 10 puta bolje od onih kojima su roditelji nameštali sobe, postavljali i sklanjali tanjir, sređivali ocene, koji su uvek bivali podržani. Dok sam odrastao mislio sam i govorio kao vi u ovom tekstu, čak sam često smatrao da sam nevoljen. Ali, kada sam odrastao i otišao na školovanje, shvatio sam da sam, u stvari, bio jako vojeno dete, jer sam odrastao, jer tačno je da je život surov, a ja sam bio spreman. Probijao sam se lako i gradio svoj život. Ni na koga se nisam oslanjao, ni od koga tražio utehu, ni na koga nisam računao… i to je ono što vam ne omogućava da izgubite vreme, da ostanete na tlu kada padnete. To je ono što vam je omogućilo da se odmah podižete, stresete sa sebe prašinu i nastavite. A o bezosećajnosti ne možemo da govorimo. Jako retko se dans sretne čovek koji bi vam zadržao vrata kada vas vidi sa rukama punih kesa, ili koji će da pomogne starici da ponese torbe ili uhvati pod ruku i pomogne kada vidi da joj je teško, ko će da ponudi pomoć kada vidi čoveka u nevolji, ko će da žrtvuje svoje obaveze da bi pomogao nekome da završi svoje… A ja sam takav. Čak toliko da ne ubijam ni insekte jer mi ih je žao, jer smatram da imaju prava na život…
    Nemojte da živite u iluzijama i da bez dovoljno uvida i informacija donosite zaključke. Nametljiva podrška koja je kod današnjih roditelja, nastalih od, takođe, mažene, dece, prenaglašena, nije ona vrsta podrške koja proizvodi planirane i željene efekte. Najčešće proizvodi inbecile koji i sa 30 godina, i dalje očekuju isto što i sa 10. Koji puno pate i imaju puno problema kada se odvoje…Ljubav je puno kompleksnija nego što mnogi misle. Ona ne podrazumeva maženje i paženje, to svako može, i najslabija ličnost. Ona podrazumeva stezanje srca kada ste u iskušenju da “mazite” dete, a to ne uradite jer znate da nije dobro za njega. To je ono što je jako teško. To ne može svako. Da bude čvrst i dosledan kada treba. Da primi prezir od svog deteta koje jako voli, ali mora, jer zna da ako popusti, upropastiće detetovu budućnost.
    Oslonac i podrška, za stvari koje to podrazumevaju, za rešavanje problema, pokazivanje da vam je iskreno stalo, maženje kada je za to trenutak, ništa od ovoga ne sme izostati, ali uz čeličenje. Integrisati sve to u vaspitanje, to je umetnost. Bez ljubavi nema ni umetnosti. A da su svi umetnici, gde bi nam bio kraj.

    1. Snezana каже:

      Bravo! Tacno tako!

  2. Gordana каже:

    na žalost nema napretka u komforu… deca zaista moraju proći sama kroz razne neprijatne stvari da bi nešto naučili… da moraju biti malo gladni kako bi se sledeći put sami setili da na vreme spakuju užinu ili gledajte to ovako ako bi dete dobilo 1 u školi, možete li vi naučiti lekciju umesto njega, podsetiti ga da treba da popravi jedinicu?! ne… tako je i sa ostalim stvarima. Ono što je bitno je da ima oslonac u životu ali kao što je rekao #gane “gore” u komentaru, morate znati kada da se sklonite i stegnete srce da biste mu pomogli…

  3. Jeka каже:

    Text glupost ! Bravo za odgovor Gane!

  4. Anja каже:

    Slazem se sa Ganetom! Ne sa tekstom..

Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама