Danas, kada je prisutna velika kulturna raznolikost i kada se nameće potreba za razumevanjem i govorenjem što više jezika, roditelji se često pitaju kada je pravo vreme za početak učenja stranog jezika i na šta treba da obrate pažnju u ovom procesu.
Treba napraviti razliku između učenja stranog jezika koje je plansko, strukturisano i vođeno od strane nastavnika ili predavača i učenja koje se odvija spontano, kada su sadržaji kojima je dete izloženo neorganizovani, slabije kontrolisani i upitnog kvaliteta. Druga vrsta učenja je češća i može imati i dobre i loše strane. Dobro je to što dete razvija sluh i za drugi jezik, više obraća pažnju na njega, interesuje se za značenje reči i njihov prevod sa maternjeg i počinje da razume po nešto, uz učenje izgovora. O ovoj situaciji govorimo kada je dete usvojilo maternji jezik, a strani jezik uči kasnije. Sedma godina predstavlja period do kada se smatra da dete usvaja celokupnu bazu govora i jezika, koju polaskom u školu nadograđuje. Loše je to što deca vrlo često bivaju izložena sadržajima stranog jezika pre prvog rođendana i navedeni sadržaji nisu usklađeni sa trenutnim potrebama deteta, a to je jasan govorno-jezički model potreban za učenje maternjeg jezika. Neretko dete počne da govori na stranom jeziku (najčešće engleskom), preuzme melodiju stranog jezika, i izgovor glasova bude distorzovan (izobličen, umekšan). Dodatno, dete se navikne na pogrešan izgovor glasova (npr.englesko meko r gde vibracija izostaje, umesto srpskog tvrdog, vibratornog „r“) i na potpuno drugačiju poziciju govornih organa pri izgovoru, kada je potreban ozbiljan rad da bi se postigle korekcije.
Zadatak filologa i nastavnika jeste da na stručan i medodološki ispravan način pomognu deci u učenju stranog jezika. Ovakav rad se najčešće obavlja u strukturisanim uslovima gde sam proces učenja prati i prilagođava detetu.
Zadatak logopeda jeste praćenje celokupnog govorno-jezičkog razvoja, njegova procena i otkrivanje eventualnih odstupanja, kao i rad na unapređenju ovih sposobnosti i otklanjanju kašnjenja.
Šta dete treba da usvoji pre početka učenja stranog jezika?
Svakako, pre početka učenja stranog jezika, potrebno je da dete ovlada maternjim jezikom. Da biste bili sigurni da učenje novog jezika neće poremetiti bazu maternjeg, već je nadograditi, neophodno je da logoped uradi procenu govorno-jezičkih sposobnosti. Deca koja zamenjuju (supstituišu) glasove, izostavljaju, umekšavaju, obezvučavaju ili/i iz bilo kog razloga kasne u govorno-jezičkom razvoju mogu da imaju takva odstupanja i u izgovoru i na stranom jeziku. Dete je spremno za učenje novog jezika tek kada logoped ukaže na kašnjenje koje dete ima i kada se kroz kontinuirani logopedski tretman otklone posledice zaostajanja za vršnjacima. Kada govorimo o kašnjenju u razvoju govora i jezika posmatramo nivo govora – produkcije i artikulacije i nivo jezika- fond reči, kreiranje značenja pojmova, kvalitet rečeničnog iskaza i upotreba jezika u socijalnom kontekstu.
Bitno je reći da svake godine sve veći broj dece kasni u progovaranju. Često se desi da se pojave prve reči oko prve godine, ali je fond reči vrlo oskudan za uzrast ili izostaje formiranje rečenice. Ozbiljnije kašnjenje je kada i početne faze gukanja i brljanja kasne ili su slabijeg kvaliteta, a progovaranje u potpunosti izostaje. Osim što uočavamo znatan porast teškoća u progovaranju, sve veći broj dece kasni u razvoju neverbalne komunikacije (upotreba gestova, mimike i facijalne ekspresije i „čitanje“ ovih signala) bez koje se ne može razviti verbalna komunikacija.
Baza maternjeg jezika mora biti čvrsto utemeljena, kako bi izgradnja onoga što tek dolazi bila stabilna i kvalitetna. Učenje stranog jezika na mlađem uzrastu počinje kroz igru i nesvesno usvajanje. Potrebno je voditi računa o važnosti postupnog učenja na isti način na koji teče govorno jezički razvoj i savladavanje maternjeg jezika.
Na ranijem uzrastu, deca uče jezik spontano, tako što oponašaju model koji ih uči. Najbolji rezultati su postignuti kada se učenje odvija u prirodnoj sredini, a ponuđeni model je ispravan i podsticajan. Usvajanje novog je uspešnije kad se odvija kroz igru, pevanje, glumu ili imitaciju.
Na kasnijem uzrastu, jezik se uči svesno i tada je moguće, osim melodije jezika, reči i fraza, učiti i gramatička pravila. Rano učenje stranog jezika pruža niz pozitivnih uticaja na razvoj deteta, pod uslovom da je govorno-jezički razvoj uredan. Neka istraživanja govore u prilog tome da deca koja su rano počela sa učenjem stranog jezika, lakše usvajaju gradivo iz ostalih predmeta. Pretpostavka je da takva vrsta iskustva, uz to, pospešuje i komunikaciju, snalažljivost u izražavanju i razumevanju jezika. Takođe, rano savladavanje maternjeg jezika i učenje stranog jezika od malih nogu, stvara osnovu za lakše učenje drugih stranih jezika.
Dakle, ako logoped proceni da je govorno-jezički razvoj uredan i da ne postoje prepreke, možete svoje dete uključiti u neki od programa za učenje stranog jezika.
Autor: Dr sci. Nataša Čabarkapa, logoped autor priručnika „Da brbljam, da govorim, da učim“
Izvor: Zelena učionica