Rekla sam: “Ne mora da deli svoje igračke sa vama. Rekao vam je ‘ne’. Ako bude želeo, to će i uraditi.”

maj 6, 2017

Kada je nedavno u parku naišla na besne roditelje, koji su osuđivali pogledom, mama Alanja odlučila je da im se javno obrati i da im održi jednu važnu lekciju o vaspitanju dece.
 

Mama i blogerka Alanja Kolberg nedavno je na svojoj Fejsbuk stranici objavila fotografiju svog sina, njegove male drugarice i nekoliko igračaka i uz nju napisala vrlo snažnu poruku koja je izazvala bujicu komentara:
“Čim smo došli u park, Karsona su opkolika grupa najmanje šestorice dečaka tražeći mu da im da njegovog transformera, figuricu iz Majnkrafta i kamion. Bio je vidno uznemiren i snažno je priljubio svoje igračke na grudi dok su dečaci pokušavali da ih dobiju. Pogledao me je.
“Možeš im reće ‘ne’, Karsone. Samo reci ‘ne’. Ne moraš ništa više od toga da kažeš.”
Naravno, čim je rekao ne, dečaci su dotrčali do mene da tužakaju Karsona kako ne želi sa njima da se igra. Rekla sam: “Ne mora da deli svoje igračke sa vama. Rekao vam je ‘ne’. Ako bude želeo, to će i uraditi.”
Međutim, to mi je donelo nekoliko osuđujućih pogleda roditelja koji su se tu zatekli. Ipak, stvari stoje ovako: Da sam ja, kao odrasla osoba, ušetala u park sa sendvičem, da li bih bila u obavezi da svoj sendvič delim sa potpunim strancima? Ne! Da li bi bilo koja vaspitana odrasla osoba prišla i tražila od mene da s njom podelim svoj sendvič, a zatim se naljutila kada bih je odbila? Ponovo ne.
Zato, zaista, dok me gledate tim ružnim pogledima, verovatno misleći kako smo moj sin i ja prilično nevaspitani, zapitajte se kome zaista nedostaju maniri – osobi koja ne želi svoje tri igračke da deli sa šestoricom stranaca ili šestorici stranaca koji od nekoga traže nešto što uopšte nije njihovo, čak i kada shvate da je vlasniku prilično neprijatno?
Cilj je da naučimo svoju decu da funkcionišu kao odrasle osobe. I dok znam odrasle koji kao deca nisu naučili da dele, znam puno više onih koji ne znaju kako da kažu ‘ne’, niti kako da postave granice, ili kako da se odbrane. I ja sam među njima.
Pročitajte još…Odmor je jednako važan ako i učenje!
U svakom slučaju, Karson je te igračke poneo kako bi ih podelio sa ćerkicom moje prijateljice, koje smo upoznali upravo u parku. Nije hteo da ih da drčnim dečacima samo zbog toga što je želeo nju da iznenadi.
Zato, sledeći put kada vam se dete požali da neko neće s njim nešto da podeli, molim vas imajte na umu da živimo u svetu gde nismo u obavezi da nekome damo nešto samo zato što je taj neko to od nas tražio. Ja sigurno neću učiti svog sina da svet tako funkcioniše.”
 
Izvor:http://www.skolarci.com

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


8 komentara na "Rekla sam: “Ne mora da deli svoje igračke sa vama. Rekao vam je ‘ne’. Ako bude želeo, to će i uraditi.”

  1. Jole kaže:

    Onog trenutka kada malo dete donese igračke u park, one nisu više njegove/njene. Sve ostalo vodi u konflikte i nesporazume. Jednostavno, mala deca (1-3 godine) ne razumeju ideju “mog” i “tvog”, treba ih pustiti da se otimaju i igraju sve dok nema fizičkog nasilja.
    Moje iskustvo je da je najbolje uopšte ne donositi igračke u park jer samo prouzrokuju otimanje, rasprave, tužakanja i konflikte.

  2. Tea kaže:

    Ja sam svom detetu od 2 godine to ovako objasnila : “ako želiš imati puno igračaka, moraš imati puno drugara, a drugari ćeš steći deleći igračke” i ona je to ukapirala. Nema otimanja, tuzakanja i kmekanja. I nikako ne podržavam ideju svadjanja oko igračaka uz opravdanje ” znače da se izbori za svoje u budućnosti” izvinite mame, pravite grešku jer vam je tako lakše. Prvo podržavala vršnjačko nasilje, drugo učite dete da se bori za pogrešne stvari. Nauci ga da se izbori za drugove i prijatelje, a ne za materijalne stvari. Deca su pametna i sve shvataju. Samo malo više truda i volje. Stvar je u vaspitanju.

    1. Mama kaže:

      Bravo, Tea! Kada bi se roditelji potrudili i malo vise vremena provodili sa svojom decom i potrudili se da im polako objasne neke stvari, umesto sto im u rukice tutnu telefone i tablete , deca bi bila i dobra i drustvena. Ne zna malo dete sta je ispravno, a sta ne, ako ga roditelj tome ne nauci.

    2. Jole kaže:

      Džabe što ste vi decu naučili da daju (ili ne daju) igračke drugima u parku ako 10 različitih klinaca ima 10 totalno različitih ideja o ‘deljenju’ igračaka. A mešati se u dečja posla je idealan recept za svadje medju decom a ponekad i sa roditeljima. Najpamentije je jednostavno ne donositi igračke u park. U to ne spada bicikl (koje je glupo davati osim ako ne želite da ih drugo dete odveze u drugi deo parka i ostavi u žbunju) i lopti koje su po prirodi namenjene deljenju. Ja ne dam svom detetu da nosi igračke u park osim ako neće sâm da se otima sa decom čiji su roditelji njima objasnili da treba “deliti” (što oni većinom interpretiraju kao uzimanje sleš otimanje, pogotovo kada im roditelji nisu u vidokrugu).

      1. Jelica kaže:

        Ali upravo si u dva komentara objasnio da dajes igracke ali ne i bicikli, jer je to glupo. Zasto da se otimaju, svako ponese svoje. Mi u park vise ne nosimo igracke jer ne mozemo da se odbranimo od takve dece koje samo uzimaju. Ako smatras da sve treba da dele,treba i bicikl. Nije glupo kada nam uzmu autic koji smo poneli, tj. otmu iz ruke i zakopaju ga u pesak jer im so to svidja. Slazem se da dele samo ako sami zele, a ne zato sto neko drugi zeli. Pritom najcesce otimaju tudje a svoje ne daju ili nisu ni poneli. Pozdrav

  3. Drugarstvo kaže:

    Pa i kad bi sjedinjene u parku i neko mi tražio pola sedi podelila bi. U vek su moja deca sa smokijem ili ne im drugim nudila drugu decu. U sad u skoli dele uzi u i kad zaborave podnijeti uginuo uvek im neko da pol svoje i podele skupa. Čak znaju da stave uzine na sto i svi jedu. Tako da im bude raznovrsna uzina

    1. Jedna mama kaže:

      To,po meni,nije poenta ovog teksta.
      Moja deca u 90% slucajeva dele,pogotovo grickalice,ako ponesu uvek ponude drugare,ali npr. sin ne voli/ne želi da daje svoj bajs svakome. Ako ga neko pita ima pravo da kaze i da i ne,njegov je bajs,a ima dece koja prosto pridju i samo uzmu kao da je njihov,e tu popizdi (s pravom). Inace govorim o deci 3+ godina,dakle ne o bebama. Svoje uvek ucim da ako zele beciju igracku ili sl. slobodno pridju i pitaju za istu,ali da imaju na umu da to dete moze,a ne mora da im istu igracku da,to isto pravo imaju i oni.
      I da,grozim se tih malih tuzibaba,pogotovo velikih. Jednoj mami je zasmetalo sto je moj sin insistirao da mu njen sin vrati bajs,koji je uzeo bez pitanja;pa je ona prvo pokusala da objasni MOM detetu da treba da da,a zatim meni da on eto ne da bajs. Moj odgovor je bio da ima pravo ba to,pogotovo ako neko uzme bez pitanja.

      1. Coka kaže:

        Da, decu treba uciti i da pitaju, a ne samo da uzimaju, ali ito tako je jako vazno da dete ne treba da deli po svaku cenu, ako ne zeli…slazem se s autorkom teksta da dete onda izrasta u osobu koja ne zna da kaze ne. Da bi mi izbegli ovakve situacije ne nosimo igracke u park, i ne mesamo se u decje carke (nasilje i svadje su drugo) jer se rasprave lako prenesu na roditelje u danasnje vreme…kad sam bila dete nije bilo ni mame ni tate da vode raspravu za mene, lepo ti objasne sta i kako, koja su pravila, ti ako hoces postuj ih, ako neces sam snosi odgovornost.

Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama